Evropski parlament je prethodne sedmice glasao za pravno obavezujuće ciljeve zaštite i obnavljanja prirode u Evropskoj uniji, uprkos snažnom protivljenju nekih političkih partija.
Vodeći zakon EU o prirodi takođe će zahtijevati od zemalja da uvedu mjere za obnovu prirode na petini svog kopna i mora do 2030. godine.
To je prvi veliki zakon koji štiti biodiverzitet u EU u posljednjih 30 godina, navodi nezavisna globalna mreža Greenpeace. Cilj zakona je da poboljša ili ponovo uspostavi biodiverzitet, smanji opadanje broja insekata oprašivača i obnovi morska staništa kao što je morska trava.
Svijet se suočava sa krizom biodiverziteta, zbog krčenja zemljišta, zagađenja i klimatskih promjena, a neki naučnici kažu da ulazimo u šesto masovno izumiranje. Skoro polovina vrsta planete doživljava ubrzani pad populacije, prema studiji.
Zakon je tijesno usvojen sa 336 glasova za, 300 protiv i 13 uzdržanih.
„Ovo glasanje pokazuje da još ima nade da se obnovi i poveća ono što je preostalo“, rekla je Špela Bandelj, menadžerka projekta za biodiverzitet u centralnoj i istočnoj Evropi Greenpeace-a.
„Dok još jedan toplotni talas zahvata Evropu, jasno je da će nam priroda biti potrebna da bismo preživjeli klimatski slom i obezbijedili zalihe hrane“, dodala je ona.
Glasanje dolazi nakon višemjesečnih pregovora koji su razotkrili dugotrajne podjele u Evropskom parlamentu nakon što je Evropska narodna partija (ENP), najveća poslanička grupa u Evropskom parlamentu, predvodila kampanju za odbacivanje plana.
Predsjednik ENP grupe Manfred Veber – koji je bio među najglasnijim protivnicima zakona – doveo je u pitanje finansijske implikacije zakona na konferenciji za novinare nakon glasanja, rekavši da bi to naštetilo poljoprivredi.
„Zakon nam ne daje pravi odgovor na pitanje proizvodnje hrane koje stvara pravnu nesigurnost za lokalne i regionalne vlasti i potencijalno će naštetiti našoj tranziciji na obnovljivu energiju“, rekao je on.
Međutim, prije glasanja nekoliko članova ENP-a, uključujući Frensis Ficdžerald iz Irske, je odlučilo da podrži zakon.
„Ne mogu po savjesti i u dobroj namjeri da glasam protiv ovog zakona“, rekla je Ficdžerald u videu na njenom Twiter nalogu. „Moramo zaštititi biodiverzitet. Ovaj zakon nam je potreban da bismo zaštitili naše građane, naša preduzeća i, prije svega, buduće generacije“, dodala je ona.
Među ostalim pristalicama zakona bili su parlamentarni socijalisti i demokrate ljevičarskog centra, Zeleni, ljevica i dio partije Obnova Evrope. Švedska aktivistkinja za klimatske promjene Greta Tunberg takođe je prisustvovala glasanju kako bi pokazala podršku novom klimatskom zakonodavstvu.
Poslanici EU i zemlje članice imaju cilj da postignu dogovor prije izbora za Evropski parlament 2024. godine.
Zakon o obnovi prirode jedan je od dva ključna stuba Strategije EU o biodiverzitetu 2030, paketa predloga koji imaju za cilj rehabilitaciju već oštećenih evropskih ekosistema.
Evropska agencija za životnu sredinu je 2021. godine otkrila da je 81% ekosistema EU u „lošem“ stanju, prema Greenpeace-u.
Prir. N.B.
Izvor: CNN
Naslovna fotografija: www.friendsofeurope.org
