Vodonik je budućnost – kao izvor i kao nosilac energije. Iako se energetska tranzicija ne može zamislit bez vodonika, ne treba se prikloniti jednoj opciji, već ukomponovati vodonik u širu jednačinu, rješavajući pri tom izazove koji se odnose na proizvodnju, čuvanje i transport vodonika, zaključili su učesnici Prve Beogradske međunarodne konferencije „Vodonik – energent budućnosti“, koji je redakcija Energije Balkana organizovala pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije, a uz podršku Privredne komore Srbije i Elektroprivrede Srbije AD
-Energetska tranzicija je postala imperativ vremena u kome živimo. Uz vodonik proces energetske tranzicije mogao bi da bude mnogo brži i efikasniji. Ukoliko se opredijelimo za vodonik kao energent budućnosti, naš cilj mora da bude zeleni vodonik. Vrijeme će pokazati da li je vodonik sveti gral energetske tranzicije u ovom vijeku i da li će značajno smanjiti emisije CO2, rekao je Dušan Živković,v. d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije na Prvoj Beogradskoj međunarodnoj konferenciji Vodonik – energent budućnosti.
Živković je istakao da će „vodonik donijeti diversifikaciju resursa. Pored voda, sunca, vjetra, vodonik će, možda, doprineti sigurnosti snabdijevanja. Ako se opredijelimo za intenzivni proces dekarbonizacije, a vjerujem da hoćemo, vodonik će tome sigurno doprinijeti. Taj put je poplačan izazovima. Ali, vjerujem da će EPS naći snage da pokrene taj proces i da ga vodi, s obzirom da ima iskustvo, kada su u pitanju tehnolgije, inženjeri i želja za razvojem”.
Dodao je da postojeće elektrane neće da proizvode zeleni vodonik, ali da će se na tome raditi.
-Posle nacrta vodonične strategije, proces bi trebalo da ide dalje kroz regulative – ukazao je Živković.
Upotreba vodonika bi, prema njegovim riječima doprinijela procesu dekarbonizacije, a omogućila bi i veću fleksibilnost i sigurnost energetskog sistema Srbije, uz smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata.
-Uvođenje vodoničnih tehnologija nije samo tehnološki izazov, već i šansa. Vjerujem da Elektroprivreda Srbije, kao što je bila pokretač privrednog razvoja, može da bude i pokretač uvođenja vodoničnih tehnologija – izjavio je Živković, ističući da Elektroprivreda Srbije ima znanje i iskusne inženjere koji bi mogli da pokrenu proces uvođenja vodoničnih tehnologija.
Vodonik će biti prepoznat u najvažnijim strateškim dokumenatima u energetici
Ministarstvo rudarstva i energetike priprema Strategiju razvoja energetike Republike Srbije i Integrisani energetski klimatski plan u kojima će prvi put vodonik biti prepoznat u najvažnijim strateškim dokumenatima u energetici, rekao je Rade Mrdak, savjetnik za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike.
-Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije je već predvidio osnov za uvođenje prvih podsticaja za korišćenje obnovljivog vodonika. A vjerujemo da ćemo se uskoro pojaviti i sa prvim prijedlogom uredbe o podsticajima za vodonik. Ovo su mali, ali značajni koraci, koji treba da stvore uslove za intenzivniji razvoj sektora vodonika u Srbiji. Naš fokus u narednom periodu biće da osmislimo sistem podsticaja i pokrenemo tržište vodonika u Srbiji. Ali i da razmotrimo mogućnost uspostavljanja regionalne saradnje u ovoj oblast – naveo je Mrdak.
Vlada Srbije zaključila je Memorandum o razumijevanju sa kineskim Fenglingom, koji ima za cilj izgradnju postrojenja za proizvodnju vodonika iz solarnih elektrana i vjetroelektrana kapaciteta do 30.000 tona vodonika godišnje, za potrebe dekarbonizacije najveće rudarske kompanije u Srbiji – Ziđin Koper i za potrebe srpskog ali i šireg tržišta, podsjetio je Mrdak.
PKS i vodonična ekonomija
O vodoničnoj strategiji govorio je i Igor Kronja, savjetnik Predsjednika Privrede komore Srbije, napominjući da je ova institucija pod svojim krovom okupila proizvođače opreme, proizvođače samog vodonika, ali i naučno istraživačke institucije i potencijalne korisnike, sa ciljem razmjene informacija i kreiranja zajedničkih inicijativa i projekata.
-Za razvoj vodonične ekonomije neophodna je aktivna saradnja državnih institucija, nauke i provrede, kako bi one doprinijele razvoju potrebnih kadrova, novih tehnologija… ali i cijelog lanca vrijednosti, koji će biti pokretač vodonične tranzicije, rekao je Kronja.
Ističući da je dekarbonizacija aktuelna tema tek tri decenije Kronja je podsetio da je pre toga najveća briga čovečanstva bila ograničenost rezervi fosilnih goriva a da se „vodonik nameće kao potencijalno rešenje”.
Kod vodonika najbitnija bezbednost u proizvodnji, korišćenju i transportu
Milan Zdravković, izvršni direktor u JP Srbijgas, rekao je da se, kada se govori o vodoniku, ne radi isključivo o tehničkim saznanjima ili novim vještinama.
-Postoji više aspekata kada govorimo o vodoniku. Prvi je kako proizvesti taj vodonik, drugi je kako ga skladištiti i učiniti ga raspoloživim. Treći bi vjerovatno bio segment kako ga dopremiti do potrošača, do zainteresovanog kupca, što možemo nazvati transportom. I četvrti aspekt je kako taj potrošač može da koristi to gorivo. Tu bih posedno naglasio – na bezbjedan način – rekao je Zdravković.
Ovaj stručnjak srbijagasa smatra da će prirodni gas još dugi niz godina biti tranziciono gorivo, koje je neophodno da zelena agenda zaživi.
Neophodno uvođenje vodonika u obrazovanje
Dr Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta, rekao je na prvom panelu Vodonik danas da su vodonične strategije usvojile razvijene zemlje u Evropi, Japan, Australija, dakle, veoma razvijene zemlje.
-One su shvatile energetsku situaciju svetu. Poći ću od tri pretpostake: one su želele ba budu energetski samostalne, druga je geopolitička situacija, gde zemlje žele da se oslobode uvoza energenata i tek na treće mesto stavio bih koncept smanjenja emisije ugljen-dioksida. Vodonik se apsoulutno uklapa u ceo taj pristup. Ove zemlje su počele da realizuju svoje strategije – rekao je Banjac.
Procijenjen rast globalnog tržišta vodonika
Očekuje se da će globalno tržište zelenog vodonika do 2030. godine biti vrijedno 30,6 milijardi dolara, u poređenju sa 1,1 milijardom dolara u 2023. godini, što je rast od 61,1 odsto, rekao je dr Slobodan Cvetković, viši naučni saradnik, direktor Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Oko 55 odsto globolne potrošnje vodonika otpada na proizvodnju amonijaka, 25 odsto na preradu nafte, 10 odsto na proizvodnju metana i 10 odsto se koristi za druge svrhe.
-U hemijskoj industriji, vodonik je osnovna sirovina za proizvodnju amonijaka i uree. U industriji prerade nafte, vodonik se obično koristi u procesu koji se naziva hidrokreking – za proizvodnju naftnih derivata, uključujući benizin i dizel. Takođe se koristi u proizvodnji metanola i u industrijskoj energetici. U industriji hrane upotrebljava se za konverziju nezasićenih masti u zasićena ulja i mast, uključujući margarin – nabrojao je Cvetković.
Vodonik se koristi i u obradi metala, za procese kao što je legiranje metala, u zavarivanju, proizvodnji ravnog stakla, proizvodnji elektronike, poput poluprovodnika, LED dioda, displeja, fotonaponskih segmenata i druge elektronike, a u medicini vodonik imja primenu za proizvodnju vodonik-peroksida, najčešće korišćenog antiseptika.
Vodonik između holivuda i lobiranja
Dr Jasmina Grbović Novaković, naučni savetnik, direktor Centra izuzetnih vrijednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije Instituta za nuklearne nauke Vinča postavila je pitanje šta holivudska filmska industrija ima protiv vodonika, navodeći primjer filma u kojima je eksplodirala elektrana na gorivne ćelije, što je potpuno nevjerovatno, kao i primjer filma u kome je od pokvarene gorivne ćelije nastala tzv. pečurka.
-Tek je to nemoguće. Potrebna je termo-nuklearna reakcija za pečurku. Da se gorivna ćelija zaista pokvarila, desilo bi se da iscuri vodinik ili da iscuri gas – objasnila je Grbović Novaković.
Osvrćući se na lobiranja u energetskom sektoru Grbović Novaković je podsetila da Ilon Mask tvrdi da su automobile koji troše vodonik kao gorivo to ,,totalna budalaština i glupost obzirom kolika količina energije treba da se uloži da bi se proizveo vodonik”.
-A Hyundai tvrdi da će od 2030. godine moći da izjednači cijenu vozila na baterije sa onima na vodoniku. To je velika stvar jer, trenutno je Hyundai Neko znatno skuplji od Toyote Mirai, pa samim tim i od električnih vozila – rekla je Grbović Nestorović.
Uloga vodonika u dekarbonizaciji
Tokom diskusije koja je usledila poslije panela Zdravković je ukazao na višestruke aspekte, kada je u pitanju primjena vodonika.
-Jasno je svjetsko opredjeljenje da se teži zelenim rješenjima. Kako se to oslikava na energetiku? Evropa je izgradila svoju energetsku infrastrukturu i može da pristupi novim tehnologijama, na već razvijenom postojećem sistemu. Mi moramo da gradimo minimalno potreban sistem, da bi mogli da pričamo o nekom sofisticiranijem pristupu. To zahtijeva neku finansijsku podršku. U ovom trenutku banke ne žele da finansiraju projekte zasnovane na prirodnom gasu kao osnovnom gorivu. Posljedica toga je da infrastruktura koju treba izgraditi mora da bude hydrogen friendly ili hydrogen ready – rekao je Zdravković.
Lobi za vodonik samo privreneno u defanzivi
Elon Mask nije protivnik vodonika, on se zalaže za akumulaciju električne energije u baterijama s obzirom da je vlasnik fabrike koja proizvodi električna vozila, rekao je prof. dr Ivan Blagojević sa Mašinskog fakulteta, moderator drugog panela koji je bio posvećen ulozi vodnika u saobraćaju. On je dodao da ovde postoje dva lobija – oni koji proizvode baterije i oni koji proizvde gorivne ćelije. Naglasio je da su ovi drugi samo privremeno u defanzivi.
-Važno je imati u vidu da je vodonik element koga ima najviše ne samo na zemlji nego u čitavoj vasioni. Vozila na vodonik imaju veću autonomiju kretanja i mnogo se brže pune. Punjenje vodonika traje koliko i punjenje fosilnog goriva, dok su priključci univerzalni u cijelom svijetu, što nije slučaj sa električnim vozilima. Treba posmatrati i cijenu električne energije imajući u vidu koliki će biti trend korišćenja električnih vozila. Imamo situaciju da je sada cijena električne energije takva da su troškovi isti kao da vozite auto na fosilna goriva – rekao je Blagojević.
Nema energetske tranzicije bez vodonika
U diskusiji koja je uslijedila posle panela, prof dr Nikola Rajaković, predsjednik Udruženja energetičara Srbije, rekao je da energetska tranzicija ne može zamisliti bez vodonika.
-Vodinik je dio rješenja ukupnog problema a treba uvući u igru i amonijak, koji je značajna karika u lancu. Eneregtika nema jedno rješenje na otvorena pitanja. Ima puno pojedinačnih suboptimalnih rešenja koja čine cjelinu. Vodonik obećava. On je ozbiljno rješenje, ne samo za skladištenje već je perfektan i kao nosilac energije – ocijenio je Rajaković.
Niko nema finalno rešenje za energetsku tranziciju
Ivan Mrvaljević, direktor Direkcije za razvoj i investicije Elektroprivrede Crne Gore rekao je da ni jedna zemlja regiona nema finalno rešenje za energetsku tranziciju, već je to skup određenih pristupa, uvažavajući specifičnosti svake zemlje pojedinačno.
-Crna Gora ostvaruje značajan udeo uglja od 30-35 odsto, proizvodnjom električne energije u TE Peljevlja. EPCG je fleksibilna u promeni strategiji. Pričali smo o Bloku 2 TE Pljevlja. Sada realizujemo projkat Solari. Nismo velika zemlja da bi mogli da ulažemo u inovacije, ali treba ulagati u alternativnu primjenu tehnolgija – rekao je Mrvaljević.
Prema njegovim riječima, u toku je priprema Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana Crne Gore, a solar i vjetar trebalo bi da dostignu oko 25 odsto instalisanog kapaciteta do 2025. godine.
-TE Pljevlja je nacionalni i regionalni izazov. Razmišljamo šta će biti rješnje dok radimo ono što možemo, a to je zelena energija – naveo je Mrvaljević.
Vodonik pretpostavlja inovativni razvoj
Slobodan Mišanović, menadžer za energetsku efikasnost vozila u Javnom komunalnom preduzeću GSP Beograd, rekao je da vodonik kao gorivo može da bude potpuno zelen. Tu imamo FC bus, autobus sa električnim motorom koji napajuju gorivne ćelije.
Energetske prognoze idu u pravcu sve većeg korišćenja zelenog vodonika kao energenta, smatra Mišanović.
-Kada se proizvodi održivo, vodonik nudi niz prednosti. Kada je u pitanju ekologija, prednost je nulta emisija. Vodonik pretpostavlja inovativni razvoj jer zahtijeva visoke tehnologije i omogućava razvoj nove inudstrije. Pored toga, doprinosi autonomiji, odnosno manjoj zavisnosti od upotrebe fosilnih goriva. Ovo je efikasan način dekarbonizacije u transpornom sektoru – kaže Mišanović.
Vodonik energetski efikasniji od dizela
Mihailo Todorović iz STD Grupe, koja je uvoznik autobusa marke Solaris, uporedio je dizel gorivo i vodonik i istakao da se iz jednog kilograma dizela dobije 12,2 kWh, a iz jednog kilograma vodonika 33,3 kWh.
-Sa istom količinom goriva autobusi na dizel mogu da pređu 3,3, a na vodonik 13,9 kilometara – konstatovao je navodeći da Strategija Evropske Unije za vodonik predviđa da će u periodu od 2020. do 2025. kapacitet elektrolizera vodonika da dostigne 6 GW, a proizvodnja vodonika iz obnovljivih izvora energije milion tona, a do 2030. vodonik bi trebalo da postane značajan činilac energetskog sistema, sa 45 odsto udela u izvorima energije.
Voz na vodonik skuplji od električnog
Tokom prezentacije o vodoniku u železničkom saobraćaju, mr Aleksandar Simić iz Privredne komore Srbije rekao je da je takozvani hydrail, odnosno vodonični voz u odnosu na dizel isto što i je i dizel bio u poređenju na parom. Prema njegovim rečima, u svetu su najavljeni novi hydrail projekti u Rumuniji, Italiji, Kanadi, Kini i Indiji. Međutim, godinu dana nakon komercijalizacije voza za vodonik u Nemačkoj, razmatraju se električna rešenja. Procena je da su vodonični vozovi za 80 odsto skuplji u operativnoj fazi od električnih opcija tokom perioda od 30 godina.
Prir. M.V.
Izvor: energija balkana
