Događaji

Subvencije i podsticaji

Registar firmi

Mapa zaštićenih područija Crne Gore

Prijetnja dodatnom zagrijavanju planete

Projekat „Willow”: Evo šta treba da znate o kontroverznom poduhvatu izvlačenja nafte

Administracija predsjednika Džo Bajdena je 13. marta odobrila kontroverzni projekat „Willow” na Aljasci.

Masivni projekat kompanije ConocoPhillips crpljenja nafte na sjevernoj padini na Aljasci prolazio je mjesecima kroz proces odobravanja, što je podstaklo nagli ustanak onlajn aktivizma protiv njega, uključujući više od milion protestnih pisama napisanih Bijeloj kući i više od 3 miliona potpisa na Change.org peticiji.

Foto: www.newsweek.com

Šta je projekat „Willow”?

Projekat „Willow” kompanije Conocophillips je masivno višedecenijsko ulaganje za crpljenje nafte na sjevernoj padini Aljaske u Nacionalnoj rezervi nafte, što je u vlasništvu Federalne vlade SAD-a.

Područje u kojem se planira projekat čuva preko 700 miliona litara nafte. Toj nafti bi trebale godine da izađe na tržište, jer projekat tek treba da se sprovede.

Ko je započeo projekt „Willow” i kada?

Conocophillips je energetska kompanija iz Hjustona koja je godinama istraživala i crpila naftu na Aljasci. Ova kompanija je jedina koja trenutno ima operacije izvlačenja nafte u Nacionalnoj rezervi nafte Aljaske, mada su njihova dva operativna projekta mnogo manja od onoga što bi bio projekat „Willow”.

Pomenuti projekat je predložila Conocophillips i prvobitno je odobren od strane Trump administracije u 2020. godini. Kompaniji je u početku odobreno pet konstrukcija za bušenje, koje je Bajden administracija na kraju smanjila na tri. Tri konstrukcije će omogućiti kompaniji da iscrpe oko 90% nafte čime ispunjavaju svoje zahtjeve.

Iz Bajden administracije su shvatili da su im ruke vezane kada je projekat u pitanju, jer kompanija ima postojeće i validne zakupe u tom području. Zakonski, sud ne bi dozvolio da se u potpunosti odbaci ili drastično smanji projekat. Kad bi se okrenuli tim opcijama, mogli bi se suočiti sa velikim novčanim kaznama i pravnim aktivnostima od strane kompanije.

Kada bi počelo crpljenje nafte?

Sada kada je Bajden administracija dala zeleno svijetlo, izgradnja može početi. Međutim, nije jasno tačno kada će se to dogoditi, u velikoj mjeri zbog predstojećeg pravnog izazova.

Očekuje se da će EarthJustice, zakonska grupa za zaštitu životne sredine, uskoro podnijeti žalbu na projekat i vjerovatno će tražiti zabranu kako bi pokušali da blokiraju dalji napredak projekta.

Grupe za zaštitu životne sredine i kompanija ConocoPhillips su u trci sa vremenom. Izgradnja „Willow” projekta može se izvršiti samo tokom zimskih mjeseci, jer su potrebni ledeni putevi za izgradnju ostatka infrastrukture – uključujući stotine kilometara puteva i cjevovoda i objekat za preradu. U zavisnosti od vremenskih uslova, zimska sezona na Aljasci bi se mogla završiti negdje u aprilu.

Ako grupe za zaštitu životne sredine do tada osiguraju zabranu i uspiju da zabrane ili odgode projekat, to bi moglo odložiti konstrukciju na najmanje godinu dana. A pošto je potrebno da projekat bude u potpunosti izgrađen prije nego što se nafta može proizvesti, mogle bi proći godine da nafta dobijena ovim projektom dostigne tržište.

Koji bi mogli da budu pravni argumenti protiv projekta „Willow”?

Projekat će se gotovo sigurno suočiti sa pravnim izazovom. Iz EarthJustice je rečeno CNN-u da pripremaju žalbu i već su počeli da izlažu njihovo pravno obrazloženje, rekavši da Bajdenova administracija da zaštiti površinske resurse javnog zemljišta Aljaske uključuje preduzimanje koraka da se smanji zagađenje ugljenikom čemu bi ovaj projekat samo doprinio.

“Mi i naši klijenti ne vidimo nijednu prihvatljivu verziju ovog projekta, mislimo da je analiza uticaja na životnu sredinu nezakonita”, ranije je rekao CNN-u Džeremi Lieb, advokat za EarthJustice sa Aljaske.

Foto: www.publicinterestnetwork.org

Ko se protivi projektu „Willow”?

Ostali domoroci sa Aljaske, koji žive bliže planiranom projektu, uključujući gradske zvaničnike i plemenske članove u rodnom selu Nuiksut, duboko su zabrinuti zbog uticaja projekta na zdravlje i životnu sredinu.

U nedavnom ličnom pismu do ministarstva unutrašnjih poslova Haaland, gradonačelnik Nuiksuta, Ruzmari Atuangaruak i još dva gradska i plemenska zvaničnika rekli su da bi selo snosilo teret štetnosti po zdravlje i uticaja na životnu sredinu. Ostala “sela dobijaju neke finansijske koristi od aktivnosti nafte i gasa, ali doživljavaju daleko manje negativne posljedice od Nuiksuta”, navedeno je u pismu. “Nalazimo se na početnoj tački ka industrijalizaciji Arktika.”

Pored toga, onlajn aktivizam je protiv „Willow” projekta rezultirao sa preko milion poslatih pisama Bajdenovoj administraciji o zabrani projekta i preko 2,8 miliona potpisa na Change.org  peticiji.

Kako će izgradnja projekta uticati na klimatske promjene?

Vlastitim procjenama administracije, projekat bi stvorio dovoljno ulja da bi se oslobodilo 9,2 miliona metričkih tona ugljenika godišnje – što je ekvivalentno dodavanju 2 miliona automobila na puteve.

“Ovo je ogromna klimatska prijetnja i ujedno je nedosljedno sa obećanjima ove administracije da rade na rješavanju klimatske krize”, rekao je Džeremi Lieb. Pored zabrinutosti u vezi sa zagrijavanjem Arktika, grupe su takođe zabrinute da bi projekat mogao uništiti stanište za matične vrste i izmijeniti migracione obrasce životinja.

Zagovornici Willow-a, uključujući zakonodavce na Aljasci, su se zavjetovali da će projekat proizvoditi fosilno gorivo na čistiji način nego kad bi ga uvozili iz drugih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju ili Venecuelu.

“Zašto da ne pristupimo nafti iz resursa odakle znamo da je naša evidencija o ekološkom uticaju bolja od ostalih”, kazala je Lisa Murkovski, republički senator Aljaske tokom nedavne konferencije za štampu.

Ekološki aktivisti upozoravaju da bi izgradnja ovog projekta imala uticaj na cijelu planetu i da bi se time znatno poremetio njen ekosistem.

Prir. N.B.

Izvor: CNN

ecoportal.me

Ecoportal je prvi crnogorski internet portal koji obrađuje novosti iz oblasti energetske tranzicijie, kako u svijetu tako i u Crnoj Gori.

0 Comments
Inline Feedbacks
Podgledajte sve komentare

Čitajte još

ECO MNE

Zelena energija donosi i zelene poslove

ECO MNE

Obnavljanje crnogorskih šuma sa 500.000 novih sadnica četinara

ECO POLIS

Obilježena prva godišnjica od prekoračenja klimatskog praga od 1,5 stepeni Celzijusa