Događaji

Subvencije i podsticaji

Registar firmi

Mapa zaštićenih područija Crne Gore

Ekološko upravljanje gradom

Kopenhagen: Primjer kako postati najzeleniji grad na svijetu

Šta mislite, koji je najzeleniji grad na svijetu? Odgovor bi vas mogao iznenaditi, ali stručnjaci i C40 Cities Climate Leadership Group se slažu da Kopenhagen trenutno posjeduje ovu titulu. To nije loš podvig za ovaj skandinavski grad, koji se transformisao iz tradicionalnog danskog centra pomorske trgovine u vodeći svjetski model urbane održivosti.

Foto: Unsplash

Ali ova promjena nije nastala preko noći. U stvari, Kopenhagen je nekada bio kao i svaki drugi grad – zagađen i potpuno zavisan od fosilnih goriva. Međutim, kada se dogodila naftna kriza 1973. godine, njeni lideri su pokušali da promijene ekološku politiku grada.

Ono što se potom dogodilo bila je potpuna transformacija, pretvarajući Kopenhagen u održiv grad koji je smanjio potrošnju vode i energije bez žrtvovanja ekonomskog rasta. Kao rezultat toga, Kopenhagen je postao sveti gral za urbaniste i kreatore politike – dokaz da je živa zelena ekonomija moguća i održiva.

U nastavku pročitajte šta je to što ovaj grad čini najzelenijim na svijetu.

Održiva infrastruktura i saobraćaj

Da li znate da je Kopenhagen grad sa najvećim brojem biciklista po glavi stanovnika? Čak 62 odsto stanovnika Kopenhagena putuje na posao ili u školu koristeći 675.000 bicikala u gradu. Do 2050. godine procjenjuje se da će polovina svih putovanja u Kopenhagenu biti obavljena biciklom.

Dok Kopenhagen gleda na električna vozila kao na još jedno održivo rešenje za transport, vlada je odlučila da se fokusira na bicikle dajući prioritet finansiranju gradske biciklističke infrastrukture.

Foto: Freepik

To ipak ne znači da su potpuno zaboravili na automobile. U stvari, Kopenhagen takođe mnogo ulaže u električne automobile i automobile na vodonik, a lokalna vlada ima za cilj da 85 odsto gradske flote čine ova zelena vozila.

Prodaja električnih vozila se udvostručila samo u 2020 godini. Da bi se dodatno podstaklo vlasništvo nad električnim vozilima ili hibridima, grad ima za cilj da do 2025. tačka za punjenje bude dostupna ne više od 250 metara od bilo koje višespratnice, što garantuje dostupnost punjenja širom Kopenhagena.

Dekarbonizacija kroz obnovljive izvore

Sa svojim zelenim akreditivima, nije iznenađenje da je Kopenhagen vodeći zagovornik obnovljive energije. Obzirom da se grad uglavnom napaja energijom vjetra i sunca, cilj grada da do 2025. postane ugljenično neutralan čvrsto je na pravom putu.

Ali grad takođe proizvodi energiju iz drugog obnovljivog izvora – biomase. Koristi se odbačeno drvo, slama i otpad, zajedno sa ljudskim i životinjskim otpadom za proizvodnju toplote, električne energije i biogoriva. Na primjer, elektrana CopenHill u Kopenhagenu pretvara otpad u energiju, proizvodeći do 57 MW električne energije i 190 MW toplote za desetine hiljada domova i preduzeća.

Foto: CopenHill Urban Mountain / Facebook

Pored toga što je jedan od simbola zelenih inicijativa u Kopenhagenu, CopenHill se ističe i po još jednoj stvari – mnogi ljubitelji adrenalina mogu uživati u vještačkoj skijaškoj stazi tokom cijele godine, stazi za planinarenje i zidu za penjanje. Ovakvo razmišljanje izvan okvira dokazuje da javna infrastruktura ne mora biti samo za jednu svrhu. Malo smjelosti i mašte mogu promijeniti pejzaž i doprinijeti urbanom dizajnu grada.

A ako to nije bilo dovoljno za CopenHill, njegova najsavremenija tehnologija filtracije znači da proizvodi više čiste vode nego što koristi.

Efikasno i održivo korišćenje resursa

Kopenhagen je takođe investirao u efikasnu distribuciju energije kroz svoju mrežu – što znači da se toplota, koja se inače rasipa prilikom proizvodnje električne energije, sakuplja i ponovo koristi preraspodjelom. U međuvremenu, rashlađena voda se djelimično hladi upotrebom hladne morske vode, smanjujući potražnju na električnoj mreži.

Foto:  Pexels

Ali ono što istinski izdvaja Kopenhagen je njegova upotreba podataka, zahvaljujući opsežnoj i sofisticiranoj gradskoj mreži senzora koji prate potrošnju energije i vode. To znači da se više resursa može izdvojiti za proizvodnju kada je to potrebno i prilagoditi kako bi se smanjio otpad, smanjujući emisije ugljenika.

Upotreba vode je još jedan poseban fokus. Akustični senzori curenja, inteligentni ventili i pumpe, pametni vodomjeri i softversko modeliranje su implementirani kako bi se stvorio efikasan sistem upravljanja vodom.

Inovativno prikupljanje otpada

Kao dio svoje misije da bude grad sa neutralnim emisijama ugljenika, Kopenhagen je takođe zauzeo vodeću poziciju u cirkularnoj ekonomiji. Pokrenuo je agresivnu kampanju za stanovnike da odvajaju svoje smeće, kao i da recikliraju i ponovo koriste proizvode – za šta se grad nada da će dovesti do smanjenja od 59.000 tona CO₂ godišnje.

Foto: Unsplash

Ono što je još interesantnije je način na koji Kopenhagen upravlja otpadom. To je pilot testiranje postrojenja zasnovanog na robotici za sortiranje plastike. Grad takođe trenutno koristi kamione za otpad koji rade na biogas, ali će uskoro biti zamijenjeni autonomnim vozilima i malim električnim vozilima – smanjujući buku i emisiju ugljenika.

Ovalne bašte Kopenhagena

„Urbani vrt“ je postala popularna fraza u ovo doba održivosti – i bilo da se radi o vertikalnoj poljoprivredi, krovnim baštama ili hidroponskim sistemima, čini se da svaki grad ima neku vrstu urbane bašte u svojoj zelenoj strategiji. Ali Kopenhagen ima još jednu vrstu bašte u svom arsenalu – onu koja datira iz 1948.

Foto: Henrik Schurmann/Pinterest

U prigradskom okrugu Naerum, naći ćete 40 parcela koje je dizajnirao poznati pejzažni umetnik Søren Carl Theodor Marius Sørensen. Poznat kao jedan od vizuelno najprivlačnijih vrtova na svijetu, ove „ovalne bašte“ ne samo da doprinose ukupnoj estetici okruga, već i vlasnicima ukazuju na značaj prirode i zelenila.

Prir. N.B.

Izvor: www.8shades.com

ecoportal.me

Ecoportal je prvi crnogorski internet portal koji obrađuje novosti iz oblasti energetske tranzicijie, kako u svijetu tako i u Crnoj Gori.

0 Comments
Inline Feedbacks
Podgledajte sve komentare

Čitajte još

ECO MNE

Utvrđen Predlog zakona o korišćenju energije iz OIE

ECO MNE

Zakon o korišćenu energije iz OIE u finalnoj fazi, uskoro pred poslanicima

ECO MNE

Integracija tržišta najjeftiniji i najefikasniji put do energetske tranzicije