BEOGRAD – Balans između zelenih megavata i energetske sigurnosti ključan je u svakoj održivoj energetskoj tranziciji. Ako investitor nema stabilno napajanje električnom energijom, po mogućstvu zelenom energijom, on će ili otići ili neće ni doći u Srbiju. Zato bez razvoja energetskog sektora nema daljeg privrednog razvoja. Momenat je sada, poručila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike otvarajući 3. međunarodnu konferenciju „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?“, koja je organizovala redakcija portala Energija Balkana. Učesnici konferenciji su ocijenili da je pred Srbijom više izazova, među kojima su ključni energetska sigurnost, uvođenja novih zelenih kapaciteta, novi izvori bazne energije, proširenje prenosnih kapaciteta, primjena CBAM, kaplovanje tržišta električne energije, uvođenje negativne cijene, novi krug aukcija za OIE, potpisivanje prvog korporativnog PPA…
Ona je ocijenila da je dobro što smo brzo shvatili šta su izazovi i rizici tranzicije koja nije dobro planirana.
-Zato energetsku tranziciju moramo dobro da isplaniramo, vodeći računa da nam se ne dese greške drugih zemalja, koje su ranije ušle u ovaj proces. Srbija mora da planira još više kapaciteta obnovljivih izvora energije. Ali, to ne smije da bude na štetu sigurnosti našeg energetskog sistema, nego da sistem razvijamo tako da možemo da integrišemo što više kapaciteta OIE – rekla je Đedović Handanović.
Kako je istakla, bitno je poslati poruku mladima da je „struka najvažnija, da moramo da ulažemo u novo znaje i u nove kapacitete.” Ona je kao primjer navela da bez izgradnje gasovoda ne možemo da se gasifikujemo, a da bez obrazovanja ne možemo da razvijamo nuklearnu energiju.
Energetska tranzicija je realnost
-Proizvodnja energije je ključna stvar u ovom trenutku i zato je Mašinski fakultet tako važan. Fakultet ima katedre za termoenergetiku, termotehniku, termomehaniku, hidroenergetiku i procesnu tehniku. Koliko je energija važna za Mašinski fakultet pokazuje podatak da je među pet ključnih vijesti na našem sajtu vest o vodoniku kao gorivu budućnosti, vijest o tribini o nuklearnoj energiji, o panelu o otpadnim vodama i njihovoj primeni u energetici kao i o predavanju o zelenoj tranziciji. Drago nam je da je fakultet mjesto okupljanja i trudimo se da budemo mjesto sa kojeg se šire znanja – rekao je prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, na otvaranju konferencije.
Dušan Živković, v. d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije istakao je da je „energetska tranzicija realnost” i da se suočavamo sa svim njenim izazovima.
-Srbija nije izolovano ostrvo. Kroz regionalnu saradnju težimo ostvarenju zajedničkih ciljeva, prije svega povećanju udjela obnovljivih izvora energije. Značajan je projekat Gornja Drina, koji EPS radi zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske. Vjerujem da ćemo naći snage i kroz saradnju sa elektroprivredama Republike Srpske i Crne Gore prevazići poteškoće i izgraditi tih 211 megavata – rekao je Živković.
Bazna energija ključna u balansu, ali i bilansu jedne zemlje
Jelena Matejić, direktorka Elektromreže Srbije istakla je da energetska tranzicija važna tema, koja se odnosi na prenosni i energetski sistem, ali i na bezbjednost uopšte jedne nacije, Evrope pa i planete.
-Energetska tranzicija je važna. Nosi prilike ali i šanse da pogriješimo u prepoznavanju rizika koju mogu dovesti do katastrofalnih rezultata. Najvažniji zadatak možda jeste da aktivno radimo i osluškujemo greške koje su neki drugi učinili, možda u želji da ispoštuju želje lobija, kojih znamo da ima dosta. Treba da se pozabavimo dodatnim analizama, ne treba da budemo tvrdoglavi kada su u pitanju nove tehnologije – rekla je Matejić.
Sinergija struke, elektroprivrednih preduzeća, izvršne vlasti
Dejan Popović, predsjednik Savjeta Agencije za energetiku Srbije naveo je da je ranije bila nametana stihijska tranzicija i stihijska izgradnja što više kapaciteta OIE.
-Cilj tranzicije samo zbog tranzicije nije dobar. Može da izazove ogromne probleme. Dinamika mora biti takva da ni jednom ne ugrozi nacionalnu bezbjednost države. Sada smo došli do onoga što nam je trebalo od početka, a to je sinergija struke, elektroprivrednih preduzeća, izvršne vlasti – rekao je Popović.
Podsjećajući da smo ranije imali Zakon o OIE, koji je bio tehnički nespovodiv Popović je rekao da je on sada izmijenjen.
-Mi smo sada u zamahu tranzicije, što se tiče distributivne mreže, imamo gotovo 50 MW novih prozjumera, povećao se broj malih proizvođača, imamo gotovo 250 MW novih malih proizvođača, dobićemo novi zamah priključenja na elektro mrežu. Nadam se da će se sinergija nastaviti i da će u narednih godinu dana energetska tranzicija biti u punom zamahu – rekao je Popović.
Tržište će ugasiti TE na ugalj
Stručnjak za energetiku Željko Marković, koji je moderirao II panel, na kome su se učesnici bavili tržišnim aspektima „Sigurnost snabdijevanja u uslovima zelene energetske tranzicije“ smatra da se svijet bori sa rješavanjem problemom – kako priključiti onoliko OIE koliko se planira. Do 2028. godine biće priključeno 7 TWh. Ali, ni tada neće biti 100 odsto udjela OIE u svjetskim razmjerama proizvodnje zelene energije već 80 odsto.
-Nuklearna energija nije do sada bila toliko tema. Ali, sigurno je da će nešto morati da odmeni ugalj. Tržište će nas natjerati da ugasimo ugalj prije nego što smo planirali. Da li će da ugasimo ili da povučemo, to ćemo vidjeti. Država uvodi kapacitivni mehanizam. Ali, za to postoje uslovi koji se tiču pravila o državnoj pomoći i analize adekvatnosti sistema. To isto košta. Država mora da plati EPS-u da drži te kapacitete u rezervi. A građani će kroz neku taksu morati da finansiraju tu rezervu – rekao je Marković.
Maja Turković, direktorka CWP Global je istakla da privatni sektor jeste efikasniji kada su OIE u pitanju, jer može jeftinije i brže da razvije projekte.
-Brže možemo da dođemo da izgradimo kapacitete i operativnog rada. Privatni projekti neće biti realizovani ako nisu isplativi. Imamo puno projekata u državnom sektoru koji se grade iako su neisplativi- rekla je Turković komentarišući da će samo oni projekti koji su u stanju da zaključe ugovore o otkupu dobiti finansiranje.
U Srbiji je 2023. proizvedeno 36 % električne energije iz OIE
-Naš regulatorni okvir je dobar. Sva tržišta su uspostavljena. Tržišna pravila postoje, ali se sve na kraju svede na EPS, koji je dominantni učesnik kako na tržištu električne energije tako i na balansnom tržištu – rekao je David Žarković, izvršni direktor EPS za elektroenergetski protfelj.
Prir. M.V.
Izvor naslovne fotografije: todayesg.com
