PODGORICA – Panel diskusija na temu „Pravci daljeg razvoja elektro-energetskog sistema Crne Gore“ u organizaciji NVO Eco-Team održana je prošle nedjelje u hotelu CUE.
Na diskusiji je raspravljano o energetskoj krizi i cjelokupnoj situaciji koja se dešava u Evropi. Takođe, diskutovano je o budućnosti TE Pljevlja.
Ubrzanje energetske tranzicije
Alarmantan porast cijena električne energije i problem snabdijevanja neke zemlje iskoristile kao opravdanje za nastavak korišćenja uglja i fosilnih goriva koji im garantuju sigurnost snabdijevanja.
Predstavnica NVO Eco-Team, Dijana Milev-Čavor
– S druge strane, neki su upravo tu zavisnost shvatili kao znak da se energetska tranzicija mora ubrzati uz ubrazloženje da će cijena energije iz fosilnih goriva biti ta koja će imati trend rasta zbog sve strože klimatske politike. Činjenica je da EU ima jasne ambicije kada je u pitanju smanjenje emisija gasova sa efektom staklne bašte i postizanje klimatske neutralnosti kao krajnjeg cilja.
Crna Gora oko 40 odsto električne energije dobija iz uglja što jasno ukazuje na trenutnu važost TE za stabilnost elektro-energetskog sistema. Međutim, međunarodne obaveze, strateško opredjeljenje države da bude dio EU i sve obaveze koje prositiču iz procesa pregovaranja, jasno ukazuju na to da se što prije sektor energetike mora dekarbonizovati.
Predstavnica NVO Eco-Team, Dijana Milev-Čavor
Kada će Crna Gora prestati da koristi ugalj, kako je kazala, zavisi od spremnosti elektro-energetskog sistema da kompenzuje električnu energiju koja se proizvodi iz TE, ali i od toga kada će jedinstveno tržište električne energije početi da funkcioniše na pravi način.
-Procjena socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije i da li će energetska tranzicija omogućiti veći GDP, veću zasposlenost, još jedna je od ključnih komponenti za definisanje daljih koraka na putu dekarbonizacije. Jedna takva socio-ekonomska analiza treba da da smjernice kad, kako i u kom pravcu planirati energetsku politiku. Evidentno je da svi ovi aspekti treba da se uzmu u obzir prlikom budućeg planiranja energetske politike – pojasnila je Milev-Čavor.
Na diskusiji je govorio i izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore, Nikola Rovčanin.
Zelena tranzicija ključna za sve sektore
On je istakao da svi treba da se uključimo u temu oko zelene tranzicije, bilo da se radi o NVO sektoru, državnim organima ili energetskim kompanijama.
– Kada je u pitanju pevazilaženje energeteske krize važno je da se čuju ideje koje bi se implementirale od strane donosioca odluka. Naša država posjeduje tri velika energetska objekta, TE Pljevlja, HE Piva i HE Perućica i to su objekti koji su napravljeni 1982. godine. Nažalost, jedna smo od rijetkih država koja nespremno dočekuje energetsku tranziciju iz razloga što prethodnih 40 godina nije izgrađen nijedan energetski objekat. S druge strane, moramo da ispunimo međunarodne obaveze prema našim partnerima. Zbog toga smo pokrenuli niz investicija iz oblasti zelene energije i zaista smo ponosi na ovaj rad koji je veoma brzo pokrenuo taj investicioni točak. Pokrenuli smo i projekte solari 3000+ i 500+. Suština je da domaćinstva dovedemo u poziciju da sami proizvode električnu energiju i da viškove vraćaju u mrežu – dodao je Rovčanin.
On je kazao da, ukoliko bi se TE Pljevlja u ovom momentu ugasila, Elektroprivreda bi ili bankrotirala, ili bila prinuđena da poveća cijenu električne energije 4 do 5 puta.
–To bi uzrokovalo socijalnu katastrofu. Zahvaljujući ovom energetskom objektu mi smo uspjeli da očuvamo cijene struje – istakao je Rovčanin.
VE Gvozd
On je dodao i da je Elektroprivreda Crne Gore potpisala akcionarski ugovor sa kompanijom Ivicom Holding GmbH iz Austrije o pristupanju projektnoj kompaniji Green Gvozd preko koje će se raditi projekat vjetro parka na krnovskoj visoravni.
EPCG će, shodno akcionarskom ugovoru, biti vlasnik 100% projektne kompanije Green Gvozd.
Rovčanin je kazao da ga raduje nastavak saradnje, jer je za našu državu i energetski sektor ovo veoma bitna investicija koja pripada zelenim izvorima energije.
-Investicija je vrijedna 61 milion eura, snage 55,4 MW, 13 generatora obezbjeđivaće energiju za oko 25 000 domaćinstava. Ovo potpisivanje predstavlja veliki korak naprijed u realizaciji pomenute investicije, koju očekujemo u dogovorenom roku. Za naš energetski bilans izgradnja VE Gvozd biće još jedan korak naprijed u obezbjeđivanju novih GW sati zelene energije. Nadam se da ćemo u narednom periodu obezbjediti izgradnju i drugih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora – naveo je Rovčanin.
Donošenju odluke o izgradnji vjetroelektrane Gvozd prethodila je izrada Studije potencijala vjetra i procjene energetske proizvodnje i Studije tržišta i poslovnog modela za VE „Gvozd“, urađenih od strane renomirane njemačke kompanije Fihtner.
Izvršni direktor kompanije „Ivicom“, Krešimir Čondić, naglasio je da ga raduje činjenica da će sa EPCG, na istom lokalitetu, nastaviti sa radom, jer je njegova kompanija bila uključena i u izradu projekta vjetroelektana na Krnovu.
M.L.
