Evropa treba da izgradi svoje kapacitete za korišćenje obnovljivih izvora energije i diverzifikuje snabdijevanje gasom kako bi prekinula zavisnost od ruskog gasa, navodi se u nacrtu saopštenja EU o cijenama energije.
Evropa je u energetskoj krizi, uglavnom izazvanoj visokim cijenama gasa. Izbijanje rata u Ukrajini dodatno je pogoršalo ovakvu situacija jer se Evropa oslanjala na uvoz čak 90% svog gasa, od čega 40% kontroliše Rusija.
– Ova zavisnost je pogoršala trenutnu situaciju visokih cijena energije, što nastavlja da utiče na evropska domaćinstva i preduzeća – navodi se u saopštenju EU o cijenama energije.
Skladišta gasa u EU su na istorijski niskim nivoima, a raste i zabrinutost kada je u pitanju snabdijevanje gasom sa istoka. EU ostaje veoma zavisna od uvoza energije za proizvodnju i grijanje – navodi se u nacrtu saopštenja.
Ovo je uslijedilo nakon što je predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pozvala na ubrzanje zelene tranzicije tokom sastanka između Evropske unije i ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog u utorak.
– Svaki kilovat-sat električne energije koji Evropa proizvede uz pomoć solarne energije, vjetra, hidroenergije ili biomase smanjuje našu zavisnost od ruskog gasa i drugih izvora energije – rekla je fon der Lajen.
Diverzifikacija snabdijevanja Evrope gasom
Evropa će moći da preživi ovu zimu zahvaljujući uskladištenom gasu i isporukama tečnog prirodnog gasa (LNG), ali mora da nastavi da traži alternative ruskom gasu.
– Smanjenje naše zavisnosti od jednog dobavljača fosilnog gasa zahtijeva diverzifikaciju snabdijevanja gasom i korišćenje punog potencijala zelenih i niskougljeničnih izvora energije – navodi se u nacrtu.
Evropa je naporno radila na povećanju ponude tečnog prirodnog gasa koji je alternativa ruskom gasu. Svaki region EU sada ima direktnu ili indirektnu vezu sa tečnim prirodnim gasom, a zalihe su u januaru dostigle najviši nivo ikada.
Dugoročno, Komisija ima za cilj da poveća količinu alternativnih gasova, poput biogasa i vodonika. Nacrt saopštenja EU o cijenama energije predlaže ambiciozan cilj da se proizvede 35 milijardi kubnih metara biogasa do 2030. godine.
Do prošlog mjeseca, njemačka klimatska nevladina organizacija, Deutsche Umwelthilfe, odlučno se protivila gradnji novih gasovoda.
-Uvijek smo tvrdili da moramo da se izvučemo iz fosilne energije i da ne investiramo u novu infrastrukturu za eksploataciju fosilnih goriva – kaže izvršni direktor ove NVO, Saša Miler-Krener. Na ovo pitanje se sada gleda drugačije.
Deutsche Umvelthilfe je vjerovao da će postojeća njemačka infrastruktura za snabdijevanje fosilnim gorivima, uključujući gasovode iz Rusije, biti više nego dovoljna za grijanje kuća u narednim godinama prije nego što se potpuno prekine sa upotrebom fosilnih goriva u zemlji.
U toku je možda najveći energetski šok u Evropi koji bi mogao da ima dramatične posljedice po klimu – bilo da se ubrza tranzicija prelaska na obnovljive izvore energije ili da se intezivira korišćenje fosilnih goriva.
Problem je u tome što bi udaljavanje od ruskog goriva širom Evrope moglo dovesti do veće emisije gasova staklene bašte. Kao prvo, smatra se da je prirodni gas čistiji izvor energije od uglja, tako da kašnjenja u postepenom gašenju elektrana na ugalj kako bi se nadoknadili izgubljeni ruski gas nisu dobra vijest za globalne emisije.
Prir. M.L.
