Evropska komisija se nada da će inicirati masovno korišćenje solarne energije i obnoviti evropsku industriju proizvodnje solarnih panela.
Plan je dio nastojanja da se države Evrope prestanu oslanjati na ruska fosilna goriva, navodi se u nacrtu dokumenta koji je Rojters objavio.
-Električna energija i toplota iz solarnih elektrana su ključne za postepeno ukidanje zavisnosti EU od ruskog prirodnog gasa – navodi Komisija u nacrtu, koji bi trebalo da bude objavljen sljedeće nedelje u paketu predloga za okončanje oslanjanja Evropske unije na rusku naftu i gas.
Troškovi ugradnje solarnih fotonaponskih sistema su pali za više od 80 procenata u posljednjoj deceniji, ali je ta tehnologija proizvela svega 5 procenata električne energije u EU 2020. godine. Udio solarne energije u proizvodnji toplote bio je još manji, samo 1,5 procenata.
Brisel ima za cilj da pokrene „Evropsku inicijativu za solarne krovove“ kako bi pomogao u smanjenju količine električne energije i gasa za grijanje u domovima, kancelarijama, prodavnicama i fabrikama, navodi se u nacrtu.
Kako bi više solarnih krovova ubrzalo energetsku tranziciju u Evropi?
Šema bi zahtijevala od EU i nacionalnih vlada da u ovoj godini preduzmu mjere sa ciljem ograničavanja vremena potrebnog za izdavanje dozvola za krovne instalacije na tri mjeseca.
To bi podstaklo države da koriste sredstva EU fondova i pokrenu programe podrške za ugradnju krovnih panela i instaliranje fotonaponskih sistema u svim odgovarajućim javnim zgradama do 2025. godine.
Druga šema EU bi okupila vlade kako bi se usredsredila na usavršavanje radnika u solarnom sektoru, dok bi „Savez solarne industrije EU“ koristio budžet bloka i „inovacioni fond“ tržišta ugljenika za podršku investicijama u proizvodne kapacitete.
Evropa razvija oko 14 projekata za proizvodnju komponenti solarnih sistema, ali nekima su potrebne milijarde eura za finansiranje.
Kina je u 2020. snabdijevala tržište EU sa 75 odsto uvezenih solarnih panela uprkos različitim antisubvencionim mehanizmima primijenjenim na solarne panele iz Kine između 2013. i 2018. godine.
Solarni preokret nikada nije konkretno razmatran, smatra poslanik Zelenih EU, Majkl Blos, koji je, pored zemalja među kojima su Austrija, Litvanija i Španija, pozvao Brisel da se pozabavi ovim pitanjem pravnim alatima, a ne dobrovoljnim planovima. Jedan od primjera se odnosi na zakonski okvir koji bi trebao da zahtijeva da nove zgrade imaju solarne sisteme na ravnim krovovima, javnim zgradama i supermarketima širom Evrope.
Prir. M.L.
Izvor: euronews.com
