Solarna kuća koristi benefite prirode – Sunca i zemlje. Kući nije potrebno nikakvo dodatno zagrijavanje. Solarni kolektori u zimskom periodu proizvedu 7,5 kilovata toplotne energije, a preko ljeta 15 kilovata.
Solarna aktivna kuća u Nikšiću, u mjestu Gornje Polje, popularno nazvana Vila Kristal, odličan je primjer koji pokazuje kako je moguće iskoristiti obnovljive izvore energije.
Projekat porodične kuće predviđa sinergiju sunca i zemlje, a može da obezbijedi dovoljno energije za funkcionisanje svih sistema koje objekat posjeduje.
Vlasnik kuće, Veselin Vučurović, objasnio je za Ecoportal kako je došao na ideju da sagradi solarni objekat i koje benefite ima od korišćenja solarne i geotermalne energije.
Reprezentativna kuća
-Ideju o solarnoj kući, u okviru hobija, razvijao sam tokom svojih školskih dana, a onda sam nalazio literaturu koja mi je omogućavala da pratim sva savremena tehnološka rješenja. Ono što smo naučili u osnovnoj školi je to da sva energija dolazi od Sunca, i da za sve što imamo u prirodi treba zahvaliti Suncu. Želio sam da energija koju proizvodim korenspondira sa prirodom – da bude u funkciji mojih potreba, ali da ne nanosi nikakvu štetu prirodi. Držim se jedne indijanske poslovice koja kaže da zemlju ne nasleđujemo od predaka, već pozajmljujemo od potomaka. Krenuo sam početkom 21. vijeka da pravim reprezentativnu kuću i tada nisam imao neki poseban projekat. Želio sam da sačuvam što više energije. Kao što vidite, kuća je u staklu, sa jedinstvenim staklenim krovom – priča Vučurović.
Za grijanje objekta, kako pojašnjava, potrebno je oko 10 kW (kilovata) energije, a kad je najlošije vrijeme, sistem kolektora proizvodi 12,5 kW (kilovata).
-Solarni kolektori sunčevu energiju zračenja pretvaraju u toplotnu, a kada zbog vremenskih prilika to ne mogu, geotermalna energija priskače u pomoć kao vršna energija. U svakom momentu ova kuća ima od 12,5 do 17,5 kW toplotne energije, a već je rečeno postoji potreba za 10 kW – pojašnjava Vučurović.
Toplotnu energiju za objekat obezbjedjuje pet solarnih kolektora koji su instalirani na krovu objekta. Kolektori su postavljeni tako da prihvate optimalnu dnevnu sunčevu toplotu.
Unutar kolektora nalaze se bakarne cijevi ispunjene glikolom koji se u cijevima grije i razvodi do bojlera. Podloga je crna jer ta boja absorbuje sunčevu svjetlost. Jedan kolektor prihvata prvo jutarnje sunce, na južnoj strani postavljena su tri, dok se na zapadnoj strani nalazi jedan. U svakom momentu, putem pet kolektora na različitim stranama svijeta, obezbijeđen je optimalni pristup sunčevoj energiji – objašnjava Vučurović.
U danima kada solarni kolektori ne dobijaju dovoljno sunčevog zračenja, kao dodatna energija koristi se toplota zemlje, koja preko geosonde dolazi u toplotnu pumpu.
-Ova ovaj način kuća koristi prirodne benefite sunca i zemlje. Ne postoji potreba za dodatnim zagrijavanjem. Kolektori u zimskom periodu proizvedu 7,5 kilovata toplotne energije, a u ljtnjem 15 kilovata – objašnjava Vučurović.
Solarna elektrana puštena u rad 2012. godine
Investicija se, kako kaže, već odavno isplatila jer je solarna elektrana puštena u rad u junu 2012. godine.
-Solarna elektrana koju čini devet fotonaponskih panela postavljenih na zemljištu, snage 2,2 kW, prva je solarna elektrana izgrađena u Crnoj Gori koja je umrežena na distributivnu niskonaponsku mrežu. Ova 2,2 kilovata obezbjeđuju dovoljno električne energije za kuću i uređaje. U svakom fotonaponskom panelu ima 60 solarnih ćelija napravljenih od silicijuma i njegova efikasnost je 14,5 procenata. Benefit je taj što imam kuću nulte energije koja prvo troši svoju energiju, zbog čega ne plaćam Elektroprivredi 11 centi po kW, a sav višak predajem mreži. Sklopio sam ugovor sa EPCG, što je ovu elektranu učinilo prvom koja je priključena na distributivnu mrežu i koja ostvaruje prihod. Prošle zime, za dva mjeseca, EPCG je meni platila 7 eura – ističe Vučurović.
Kuća se dodatno grije i toplotom zemlje preko toplotne pumpe instalirane u susjednom objektu. Osim grijanja prostora, kompletan sistem obezbjeđuje toplu vodu za slavine, aparate i mašine u objektu.
-Pored kuće nalazi se bušotina duboka 60 metara za korišćenje energije zemlje putem toplotne pumpe od 5,5 kW. Ova toplotna pumpa je, s obzirom da se struja obračunava po nižoj tarifi od ponoći do sedam sati ujutru, podešena tako da bude aktivna samo preko noći kada održava temperaturu, dok preko dana kolektori preuzimaju taj zadatak, čime je maskimalno ostvarena sinergija Sunca i zemlje.
Cijene nekad i sad
Vučurović je pojasnio da je 2012. godine, kada je on gradio solarnu elektranu, cijena po vatu bila 2,10 eura, te je ukupna investicija iznosila između 12.000 i 15.000 eura.
-Danas, za centralu od 10 kW treba oko 5.000 eura. Cijena fotonaponskih panela je u međuvremenu pala za više od 50 odsto. Ona trenutno po vatu iznosi od 40 do 50 centi. Cijena zavisi i od toga kako je kuća izolovana, jer za dobro izolovanu kuću od 150 m2, investicija ne bi trebalo da bude veća od 3.500 ili 4.000 eura – kaže Vučurović.
Prije deset godina, kako navodi, bilo je potrebno oko 80 dokumenata kako bi se omogućila instalacija solarnih panela.
-Sada je to svedeno na tri do pet rješenja. Od Sekretarijata za urbanizam treba dobiti određene uslove, zatim tehničke uslove od EPCG (veličina centrala, potrebno je imati energetski projekat i priključak na niskonaponsku mrežu), a potrebno je i dobiti odobrenje od Ministarstva ekonomije – objašnjava Vučurović.
Poruka za građane
Vučurovič je poručio građanima da bez rezerve uđu u program instaliranja solarnih panela za potrebe grijanja i hlađenja.
– Crna Gora toplotnim pumpama može da smanji potrošnju električne energije za 60 odsto. Moje komšije potroše mjesečno od 250 do 300 eura električne energije i 15 metara drva, a ja struju ne plaćam uopšte. To su uštede koje je moj projekat ostvario, pri čemu je izuzetno važno napomenuti, da je sa ekološkog stanovišta, ova kuća spriječila emisiju 5,5 tona CO2 – zaključuje Vučurović.
Video prilog
Redakcija Ecoportala, M. Lazarević
Foto ilustracije: Ecoportal
