Više od trećine električne energije širom svijeta proizvodi se iz izvora sa niskim sadržajem ugljenika. Ali način na koji se ta energija skladišti može biti štetan po životnu sredinu.
Veliki dio svijeta još uvijek koristi ogromne baterije, koje sadrže metale koji mogu da kontaminiraju ekosisteme. Jedno ekološki prihvatljivo rješenje moglo bi da se krije u idiličnom uglu švajcarskih Alpa, hiljadama metara iznad nivoa mora.
Ova ogromna „vodena baterija“ koja je izgrađena ispod dva prenamijenjena rezervoara, obećava da će transformisati evropsku energetsku mrežu.
Programeri fabrike Nant de Drance vrijedne 2,2 milijarde švajcarskih franaka (oko 2,30 milijardi eura), koja je pokrenuta prošlog jula, kažu da ima kapacitet da skladišti dovoljno električne energije za istovremeno punjenje 400.000 akumulatora automobila.
Njegovih šest turbina je ušuškano u pećini 600 metara ispod zemlje između rezervoara Emosson i Vieux Emosson i imaju kapacitet od 900 MW, što ga čini jednim od najmoćnijih pumpnih postrojenja za skladištenje na kontinentu.
Devetsto megavata je oko 10 odsto prosječnog kapaciteta mreže u Švajcarskoj.
Tokom najveće potražnje, Nant de Drance proizvodi električnu energiju iz hidroenergije. Ali kada proizvodnja iz izvora kao što su vjetar i solarna energija premaši potražnju, postrojenje skladišti višak električne energije pumpanjem vode u viši rezervoar Vieux Emosson.
Ali kada postoji veća potražnja za električnom energijom nego što se proizvodi iz drugih obnovljivih izvora energije, voda iz gornjeg jezera prolazi nazad kroz turbine postrojenja, proizvodeći električnu energiju.
Ista voda se može pumpati naprijed-nazad između dva jezera i turbina između njih, u zavisnosti od viška zaliha ili dodatne potražnje.
Bilo je potrebno 14 godina da se izgradi postrojenje, što traje manje od pet minuta da se pređe sa režima punog pumpanja na punu proizvodnju električne energije. Sa 360 kubnih metara u sekundi, zapremina vode koja prolazi kroz njegove turbine odgovara ljetnjem toku rijeke Rone kroz Ženevu.
Robert Gleitz, delegat iz upravnog odbora, je rekao da bi pri punoj snazi mogao napajati turbinu sa ekvivalentom jednog olimpijskog bazena svakih 10 sekundi.
Postrojenje obično pumpa vodu u skladište popodne, noću i vikendom, a zatim proizvodi struju ujutru i uveče kada su cijene više, rekao je direktor Alan Sauthier.
Postrojenje je efikasno oko 80 procenata, jer se dio energije transformiše u toplotu koja se zatim reguliše sistemima za hlađenje.
Ali, da li su se visoki troškovi i godine izgradnje isplatili? Preduzeću je dozvoljeno da koristi vodu iz rezervoara u narednih 80 godina.
„Ne znamo kako će se tržište električne energije ponašati u budućnosti, ali imamo 80 godina pred nama, 80 godina koncesije. I tokom ovih 80 godina ćemo pumpati vodu, stvarati vrijednost, za struju ili kroz posao sa strujom i 2,2 milijarde će biti vraćene akcionarima.”
Postoji još jedan ekološki ugao projekta. Tokom izgradnje fabrike izvađeno je oko 1,7 miliona kubnih metara stijene.
Veliki dio je iskorišćen za pravljenje padina na obližnjim planinama, gdje su različite biljne vrste posijane u zemlju koja je bila položena na vrh.
Rad je nadgledala savjetodavna grupa koja uključuje Svjetski fond za divlje životinje (eng. World Wildlife Fund) i Pro Natura, švajcarsku organizaciju za očuvanje.
„Moramo da pokušamo da minimiziramo naš uticaj na prirodu. Zato što je nam priroda i neophodna“, rekao je Luc Gendre, čovjek odgovoran za mjere ekološke kompenzacije ove fabrike.
Prir. N.B.
Izvor: www.newseu.cgtn.com
