U Srbiji će do 2026. godine biti 1.500 ,,zelenih” megavata, što je 33 puta više nego 2012. godine, rekla je ministarska rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović.
Ona je, na konferenciji o obnovljivim izvorima energije (OIE) u Vrdniku rekla da će to biti dva i po puta više nego prije dvije godine, prenijela je Beta.
– U avgustu smo imali na mreži oko 390 elektrana na obnovljive izvore energije, ukupne snage 753 MW, a u toku je izgradnja još 750 megavata novih elektrana na obnovljive izvore energije – rekla je ona.
Dodala je da su uspješno sprovedene prve aukcije za tržišne premije, ,,najveće odjednom sprovedene u našem regionu po evropskom modelu”.
Investitori su, kako je rekla, prepoznali unapređenja regulative i rezultat je da je obezbijeđeno više od 715 megavata novih kapaciteta iz OIE i više od milijardu evra novih ulaganja u privredu i energetiku.
– Pripremamo se ozbiljno za sprovođenje drugog kruga aukcija, koji će biti raspisan u naredna dva mjeseca i za koji su u toku poslednje analize – rekla je Đedović Handanović.
Podsjetila je da je Vlada usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa vizijom do 2050. godine, kojim je definisan strateški cilj da se, do kraja decenije 45% električne energije dobija iz OIE, odnosno da gotovo svaki drugi megavat bude ,,zelen”.
– Očekuju nas i izmjene Zakona o energetici koje će dovesti do boljeg funkcionisanja energetskog sistema i veće energetske sigurnosti, upravo u procesu zelene tranzicije, jer ćemo se spojiti sa tržištem električne energije EU – rekla je ona.
Prihvaćena su, kako je navela, mnoga rješenja koja je upravo privreda predlagala, među kojima su i uvođenje mogućnosti da snabdijevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja i proizvođač, kao i uvođenje koncepta aktivnog kupca koji omogućava privredi da se brže dekarbonizuje i smanji karbonske takse kao prekogranični namet EU.
– U okviru EPS-a će iduće godine biti završena VE Kostolac, a do 2028. planirano je da bude realizovan i projekat izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana, kapaciteta 1 GW sa baterijama. RHE Bistrica treba da obezbijedi dovoljne rezerve za balansiranje novih solarnih i vjetroelektrana – navela je ona.
Prema njenim riječima plan je da se ove godine završi tehnička dokumentacija za Bistricu, a u narednoj da počnu pripremni radovi, kada se očekuje i konačna odluka japanskih partnera o finansiranju projekta.
Ona je razgovarala sa izvršnim direktorom kompanije Masdar Mohamedom Džamilom Al Ramahijem, koja je jedna od najvećih u sektoru obnovljivih izvora.
– Definisali smo kapitalne energetske projekte kroz strateška dokumenta koja je potvrdila Vlada Srbije, a koji su nam neophodni za dostizanje ciljeva zelene tranzicije. Masdar je u Srbiji prisutan gotovo deceniju, investirali su oko 500 mil EUR u zelenu energiju, dugoročan su nam partner i razmatramo formalizaciju te saradnje i kroz bilateralni sporazum koji bi se odnosio na podršku u razvoju projekata obnovljivih izvora energije u javnom sektoru – rekla je ona.
Veći udio OIE i dekarbonizacija EPS do 2030
Do kraja 2026. godine 80% naših hidroelektrana biće obnovljeno i dobićemo dodatne godine sigurnosti za naš elektroenergetski sistem, a u narednih nekoliko godina kroz strateško partnerstvo EPS će u portfoliju imati 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskog sistema za skladištenje električne energije. Sa svim projektima koje imamo 2030. godinu vidimo kao godinu u kojoj će se EPS u značajnoj mjeri dekarbonizovati, povećati udio OIE i dostići zacrtane ciljeve, rekao je Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, na konferenciji OIE Srbija 2024 u Vrdniku.
On je na panelu ,,Izazovi integracija OIE u elektroenergetski sistem – Srbija i region”, istakao da se osim izgradnje prvog vjetroparka Kostolac i solarne elektrane Petka, analiziraju lokacije za nove OIE projekte prije svega na zemljištu EPS i gdje nije potrebna eksproprijacija, a to su uglavnom pepelišta naših TE, navedeno je u saopštenju.
On je istakao i da projekat za izgradnju reverzbilne HE Bistrica ide planiranim tokom, a uskoro će biti završena studija o uticaju na zaštitu životne sredine.
– Vrijeme pred nama biće energetski intenzivno uz složene energetske i geopolitičke izazove, uz neto zero karbon zahtjeve. Energetske kompanije moraju da se prilagode svemu tome, vodeći računa o energetskoj sigurnosti, ali i energetskoj suverenosti svake zemlje – naglasio je Živković.
Izvor: energetski portal
