Evropska komisija odobrila je investicioni paket od 3,2 milijarde eura za podršku 21 projekta u oblasti transporta, digitalne tehnologije, klime i energije na Zapadnom Balkanu. Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan koji je Komisija usvojila u oktobru 2020.
U sektoru čiste energije biće realizovano pet projekata, u sektoru životne sredine i klime dva, ukupne vrijednosti 339 miliona eura.
Ekonomski i investicioni plan će pomoći da se zatvori jaz u razvoju između Evropske unije i regiona i podržaće ekonomski oporavak nakon pandemije.
Evropski komesar za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, rekao je da sa ovim velikim investicionim paketom ubrzavamo realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan na terenu.
-Identifikovali smo vodeće projekte u bliskoj saradnji sa našim partnerima. Bolje i održivije veze u transportu, digitalnoj infrastrukturi i obnovljivoj energiji podstaći će ekonomiju, pokrenuti zelenu i digitalnu tranziciju regiona i donijeti niz mogućnosti za ljude i preduzeća na Zapadnom Balkanu i širom EU – kazao je on.
U ovom projektu prioriteti su održivi transport, čista energija, životna sredina i klima.
Za održivi transport prioritet je izgradnja glavnih putnih i željezničkih veza u regionu, uključujući koridore Mediteran, istok-zapad i Rajna-Dunav i željeznički koridor između Skoplja u Sjevernoj Makedoniji i bugarske granice.
Ovaj projekat olakšaće regionalnu trgovinu, smanjiti vrijeme putovanja i podstaći održivi ekonomski rast, donoseći velike koristi lokalnim građanima i preduzećima u regionu.
Čista energija: Razvijaće se obnovljivi izvori energije izgradnjom solarnih elektrana i Transbalkanskog koridora za prenos električne energije koji će biti instrument za uspješnu tranziciju čiste energije u regionu. Takođe, doprinijeće postepenom ukidanju korišćenja uglja.
Životna sredina i klima: Gradiće se postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja su neophodna za zelenu perspektivu regiona i koja će pomoći u očuvanju zdravlja ljudi na Zapadnom Balkanu.
Ekonomski i investicioni plan za zapadni Balkan ima za cilj da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju, kao i da podstakne regionalnu saradnju i približavanje EU. Za Plan je opredijeljeno 9 milijardi eura bespovratnih sredstava EU.
Investicioni okvir za Zapadni Balkan je zajednička finansijska platforma Evropske komisije, finansijskih organizacija, država članica EU i Norveške sa ciljem unapređenja saradnje u ulaganjima javnog i privatnog sektora za društveno-ekonomski razvoj regiona i doprinosa evropskim integracijama.
Projekti koji su odobreni u sektoru čiste energije su vrijedni 127 miliona evra. Gradiće se plutajuća solarna elektrana na hidroelektrani Vau i Dejes (Albanija), solarna elektrana Oslomej 1 (Sjeverna Makedonija), Solarne elektrane Oslomej 2 i Bitola (Sjeverna Makedonija), Transbalkanski elektroenergetski koridor: interkonekcija Srbija – Crna Gora – BiH 400 kV.
Plutajuća fotonaponska elektrana Vau i Dejes biće snage 12,9 MW, smještena na jezeru jedne od najvećih hidroelektrana u Albaniji. Ova elektrana će biti prva hibridna elektrana srednje veličine koja povezuje solarno postrojenja i hidroelektranu.
U Sjevernoj Makedoniji biće instalirana tri fotonaponska postrojenja – Oslomej 1, Oslomej 2 i Bitolj. Kako je saopštila Evropska komisija, biće locirane na zemlji bivšeg rudnika uglja Oslomej, kao i pored termoelektrane Bitolj.
Projektom Transbalkanskog elektroenergetskog koridora povezaće se prenosne mreže Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine sa sistemima Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Italije. Ovaj projekat predviđa gradnju 400 kV interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH u dužini od 84 kilometara od Bajine Bašte u Srbiji do granica BiH i Crne Gore.
U sektoru životne sredine odobreni su projekti – postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici i Skoplju.
Postrojenje koje će se graditi u Podgorici obezbijediće sakupljanje i tretman otpadnih voda u gradu u skladu sa standardima EU, a objekat u glavnom gradu Sjeverne Makedonije imaće kapacitet za 625.000 stanovnika.
Prir. M.L.
Izvor: European Commission
