Evropska unija je postigla sporazum da gotovo udvostruči udio korišćenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije u svojih 27 zemalja članica do 2030. godine. Ovo je u skladu s naporima EU da postane ugljenično neutralna i da se odrekne korišćenja ruskih fosilnih goriva.
Privremenim političkim sporazumom, koji je postignut pregovorima između parlamenta EU i država, nastoji se da se udio obnovljivih izvora energije podigne na 42,5 odsto, sa sadašnjih 22 odsto.
EU je postavila ambiciozan cilj da postane “klimatski neutralna” ekonomija do 2050. godine, što podrazumijeva nultu neto emisiju gasova staklene bašte.
Ova odluka je donesena u nastojanju da se smanji zavisnost od ruskog fosilnog goriva, nakon što je Moskva prošle godine prekinula isporuku gasa, a zemlje članice zabranile uvoz pomorske nafte i drugih naftnih derivata iz Rusije.
„Obnovljivi izvori energije će doprinijeti našem energetskom suverenitetu smanjenjem uvoza fosilnih goriva“, rekao je potpredsjednik Evropske komisije Frans Timermans, dodajući da bi to značilo i jeftiniju energiju za potrošače i preduzeća.
Ali ekološke grupe su kritikovale sporazum, rekavši da nije dovoljno ambiciozan.
„Obavezan cilj od 45 procenata bi već bio slab i zastarjeo… sve niže od 45 procenata jednostavno pokazuje da Evropi nedostaje jedinstvo i ambicija“, rekao je Kozimo Tansini, službenik za politiku za obnovljive izvore energije u Evropskom birou za životnu sredinu.
Smanjivanje birokratije
Sporazum je kompromis između 45 odsto udjela za obnovljive izvore energije koje su tražili poslanici EU i Evropska komisija, kao i izvršna vlast EU, i 40 odsto koje su preferirale države.
Prethodni cilj za 2030. bio je 32 odsto.
U sporazumu se kaže da bi države članice, međutim, trebalo da ulože sve napore da postignu 45 odsto.
Predložena direktiva takođe traži smanjenje birokratije za projekte obnovljive energije.
Cilj je da se „ubrza upotreba obnovljivih izvora energije“ kao dio plana EU „da postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva, nakon ruske invazije na Ukrajinu“, navodi se u saopštenju Savjeta EU koji predstavlja vlade zemalja članica.
Kompanije su se žalile da je birokratija usporila razvoj takve infrastrukture.
Nuklearna debata
Sporazum uključuje vodonik, nuklearnu energiju i biomasu na listu izvora obnovljive energije, zajedno sa solarnom i tehnologijom vjetra.
Biomasa potiče od organskog materijala kao što su drveće, biljke i urbani otpad, a uključuje sagorijevanje drveta za proizvodnju električne energije.
Skandinavske zemlje podržavaju ovu praksu, ali je ekološke grupe kritikuju zbog zabrinutosti njenog uticaja na šume.
Paskal Kanfin, predsjednik odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta, rekao je da sporazum postavlja stroga pravila o korišćenju biomase.
„Upotreba biomase je bolje regulisana čak i kada bi parlament želio da ide dalje“, rekao je Kanfin iz centrističke političke grupe Renew.
Kanfin je rekao da sporazum takođe “prepoznaje specifičnu ulogu nuklearne energije koja nije ni zeleno ni fosilno gorivo”.
Poslednjih nedjelja žestoko se raspravljalo o uključivanju nuklearne energije.
Francuska, koja je veliki proizvođač nuklearne energije, i njeni saveznici željeli su da „vodonik sa niskim sadržajem ugljenika“, koji se proizvodi korišćenjem nuklearne energije, ima isti status kao vodonik napravljen iz obnovljivih izvora, kao što su solarne i vjetroelektrane.
Grupa koju je predvodila Njemačka bila je protiv uključivanja vodonika proizvedenog iz nuklearne energije zbog zabrinutosti da bi to usporilo ulaganja u obnovljive izvore energije.
Dogovor je konačno postignut kada je Švedska, koja predsjedava EU, predložila kompromis.
Kanfin je rekao da sporazum znači da će Francuska moći da koristi nuklearnu energiju i da neće biti primorana da gradi infrastrukturu za obnovljive izvore energije kako bi proizvodila vodonik za industriju i transport.
„To je bio apsolutni uslov za Francusku, da bi podržala konačni sporazum“, rekao je Kanfin.
Prir. N.B.
Izvor: www.techxplore.com
