Evropska komisija i Evropska investiciona banka objavile su novu tranšu podrške u iznosu od 3,66 milijardi eura iz Fonda za modernizaciju Evropske unije, namijenjenu unapređenju energetskih sistema u devet država članica. Ovo predstavlja najveću pojedinačnu isplatu iz ovog fonda do sada, a dolazi u trenutku kada Unija ubrzava energetsku tranziciju i napore ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Sredstva su obezbijeđena iz prihoda Sistema za trgovinu emisijama (EU ETS), ključnog mehanizma Evropske unije za borbu protiv klimatskih promjena. Od pokretanja fonda u januaru 2021. godine, ukupno je dodijeljeno čak 19,1 milijardi eura za projekte zelene tranzicije.
Devet zemalja, desetine strateških projekata
Finansijska sredstva biće raspodijeljena među devet zemalja članica:
- Poljska – 1,33 milijarde eura
- Češka – 1,05 milijardi eura
- Rumunija – 712,3 miliona eura
- Mađarska – 181,3 miliona eura
- Hrvatska – 170 miliona eura
- Grčka – 113,6 miliona eura
- Slovenija – 19,7 miliona eura
- Letonija – 40 miliona eura
- Litvanija – 37 miliona eura
Ukupno 34 projekta biće realizovana u ovim zemljama, sa fokusom na proizvodnju i upotrebu električne energije iz obnovljivih izvora, modernizaciju elektroenergetskih mreža, povećanje energetske efikasnosti i razvoj infrastrukture za skladištenje energije.
Konkretne zelene inicijative širom Evrope
U Hrvatskoj, sredstva će biti usmjerena na korišćenje toplote iz obnovljivih izvora, te unapređenje sistema grijanja i hlađenja. Češka ulaže u kapacitete za skladištenje električne energije proizvedene iz OIE, dok će Grčka zamijeniti stare gradske dizel autobuse novim električnim vozilima, čime dodatno doprinosi smanjenju emisija u saobraćaju.
Mađarska će se fokusirati na unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama, a Letonija na jačanje kapaciteta svoje elektrodistributivne mreže. Litvanija planira razvoj velikih sistema za skladištenje energije, dok Poljska pokreće nacionalni program za čistiji vazduh, kroz podršku energetskoj efikasnosti i zamjenu sistema grijanja u porodičnim kućama.
U Rumuniji, sredstva će biti iskorišćena za povećanje efikasnosti postrojenja koja su obuhvaćena EU ETS regulativom, a Slovenija će modernizovati mrežu za prenos i distribuciju električne energije, s ciljem olakšavanja integracije obnovljivih izvora.
Podrška energetskoj nezavisnosti i konkurentnosti
Potpredsjednik Evropske investicione banke, Ambroaz Fajol, istakao je važnost ove podrške za budućnost evropske energetske nezavisnosti:
„Povećanje energetske autonomije Evrope zahtijeva smanjenje oslanjanja na fosilna goriva i obezbjeđivanje pristupa najčistijoj i najpristupačnijoj energiji za građane i privredu. Fond za modernizaciju je primjer evropske solidarnosti i saradnje – podržava ulaganja u zelenu energiju i održivi transport, a istovremeno jača otpornost i konkurentnost ekonomija članica.“
Države članice koje žele da apliciraju za nova sredstva iz Fonda za modernizaciju moraju svoje predloge dostaviti najkasnije do:
- 12. avgusta 2025. za neprioritetne projekte
- 9. septembra 2025. za prioritetne projekte
Fond za modernizaciju se sve više potvrđuje kao ključni instrument evropske energetske i klimatske politike, usmjeren ne samo na smanjenje emisija, već i na pravednu tranziciju, tehnološki napredak i poboljšanje kvaliteta života u državama članicama.
Izvor: GlobalData.
