Evropska komisija otvorila je novi krug finansijske podrške za razvoj prekogranične energetske infrastrukture, stavljajući na raspolaganje 600 miliona eura za projekte koji povezuju energetske sisteme država unutar i van Evropske unije. Poziv je objavljen u četvrtak 30. aprila, uz jasno definisan rok – prijave su otvorene do 30. septembra 2026. godine, dok se rezultati očekuju početkom 2027.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada evropski energetski sistem traži stabilnost kroz bolju međusobnu povezanost, ali i fleksibilnost da odgovori na promjenjive okolnosti na tržištu energije. Upravo zato fokus nije samo na novim kapacitetima, već na infrastrukturi koja omogućava razmjenu energije između zemalja i regiona.
Poziv je namijenjen projektima koji se već nalaze na listama od posebnog značaja, takozvanim projektima od zajedničkog interesa (PCI) i projektima od uzajamnog interesa (PMI). Riječ je o inicijativama koje imaju širi regionalni značaj: PCI projekti povezuju energetske sisteme država članica EU, dok PMI projekti proširuju tu mrežu i na susjedne zemlje koje nijesu dio Unije.
Ključna prekretnica dogodila se u decembru 2025. godine, kada je Evropska komisija dodijelila PCI/PMI status za čak 235 prekograničnih projekata. Time su ti projekti dobili mogućnost da konkurišu za evropska sredstva, ali i da prođu kroz ubrzane procedure izdavanja dozvola i regulatornih saglasnosti – što u praksi često znači razliku između višegodišnjeg čekanja i konkretne realizacije.
Već smo pisali o tome da se među tim projektima nalazi se i jedan projekat iz Crne Gore. Radi se o interkonekciji Lastva–Vilanova, koja predstavlja jedan od najvažnijih energetskih projekata koji povezuju Crnu Goru sa Italijom. Ovaj podmorski elektroenergetski kabl, koji već ima ključnu ulogu u prenosu električne energije između dvije zemlje, dodatno se pozicionira kao strateška tačka u širenju regionalnog tržišta električne energije.
Njegovo uvrštavanje na PCI listu ne znači samo simbolično priznanje, već i vrlo konkretne benefite: pristup evropskim fondovima, lakše regulatorne procedure i snažniju političku podršku. To je jako važno za zemlju poput Crne Gore, čiji energetski sistem sve više zavisi od integracije sa širim evropskim tržištem.
U istom kontekstu, na listi se nalaze i brojni projekti iz regiona. Među njima su, na primjer, inicijative koje jačaju elektroenergetske veze između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, uključujući projekte u Srbiji i Bosni i Hercegovini koji unapređuju prekogranični prenos električne energije. Ovi projekti, zajedno sa crnogorskim, ukazuju na jasan pravac – region se postepeno uključuje u jedinstveno evropsko energetsko tržište.
Proceduru dodjele sredstava vodi Izvršna agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu (CINEA), koja je zadužena za tehničku i administrativnu obradu prijava. Njena uloga je da osigura da projekti koji dobiju podršku zaista imaju kapacitet da doprinesu stabilnosti i održivosti energetskog sistema.
Da interesovanje i potreba za ovakvim projektima nisu samo formalni, pokazuju i nedavne odluke o finansiranju. Već u januaru 2026. godine, Evropska komisija je dodijelila gotovo 650 miliona eura bespovratnih sredstava za 14 prekograničnih projekata u sektorima električne energije i vodonika, koji su bili dio prve PCI/PMI liste. Još godinu ranije, dodatnih 1,25 milijardi eura raspodijeljeno je za 41 projekat, takođe sa iste liste.
Ove brojke jasno pokazuju kontinuitet politike koja favorizuje povezivanje energetskih sistema, ali i sve veći značaj prekogranične saradnje. Za Crnu Goru, projekti poput Lastva-Vilanova nisu samo infrastrukturni poduhvati, već i ulaznica u kompleksniji, ali stabilniji evropski energetski prostor.
J.M.
Naslovna fotografija: Vlada Crne Gore
