EKONOMIJA – I „ZELENA” I INKLUZIVNA?

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP) sada već daleke 2008. godine pokrenule su Inicijativu za zelenu ekonomiju (Green Economy Initiative – GEI). Ona se sastojala od globalnih istraživanja i pomoći državama, podstičući kreatore politike da podrže investicije u životnu sredinu, a sve u kontekstu održivog razvoja.

Zahvaljujući ovoj inicijativi, ali i radu drugih agencija, „zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja i iskorenjivanja siromaštva” stavljena je na agendu Rio + 20 za 2012. godinu i prepoznata kao sredstvo za postizanje održivog razvoja.
UNEP je razvio funkcionalnu definiciju „zelene ekonomije” čiji je rezultat poboljšanje blagostanja ljudi i socijalne jednakosti, dok se istovremeno značajno smanjuju ekološki rizici.
Tokom protekle decenije koncept zelene ekonomije pojavio se kao strateški prioritet za mnoge vlade i međuvladine organizacije. Sve u svemu, 65 zemalja je krenulo putem ka inkluzivnoj zelenoj ekonomiji i srodnim strategijama. Pretvarajući svoje ekonomije u pokretače održivosti, oni će biti spremni da preuzmu glavne izazove 21. vijeka – od urbanizacije i oskudice resursa do klimatskih promjena i ekonomske nestabilnosti.
Inkluzivna zelena ekonomija (IGE) razvila se iz ranijih istraživanja i rada na zelenoj ekonomiji. U svom najjednostavnijem obliku, takva ekonomija ima nisku emisiju ugljenika, efikasna je i čista u proizvodnji, ali uključuje i potrošnju i rezultate, zasnovane na deljenju, kružnosti, saradnji, solidarnosti, otpornosti, mogućnostima i međuzavisnosti. Fokusirana je na proširivanje mogućnosti i izbora za nacionalne ekonomije, koristeći ciljane i odgovarajuće politike fiskalne i socijalne zaštite, a potpomognuta jakim institucijama koje su posebno usmjerene na poboljšanje kvaliteta života ljudi i stanja životne sredine. Takođe, prepoznaje da postoje mnogi i raznoliki putevi ka održivosti životne sredine.
Prednosti ove inicijative su višestruke – ekonomske zdravstvene, bezbjednosne, socijalne i ekološke. Imajući u vidu različite izazove sa kojima se suočavaju države tokom svog razvoja, bilo da se razvijaju, stagniraju, ili ulaze u sukob – svaka od njih može pronaći svoj način. Politike su nijansirane, zavisne od konteksta i modulisane. Integrisani pristup može državama da pomogne da razumiju kako da maksimizuju, odrede prioritete i poredaju različite koristi za dobrobit ljudi koje se mogu izvesti iz zdrave okoline. Na kraju, inkluzivna zelena ekonomija mora da obezbedi ne samo posao i prihod, već i naše zdravlje, životnu sredinu i budućnost.
Ovo je globalni i zajednički izazov: stvaranje uslova za poboljšani prosperitet i rastuću socijalnu jednakost, unutar kontura ograničene i krhke planete.
Inkluzivna zelena ekonomija je alternativa današnjem dominantnom ekonomskom modelu, koji generiše raširene ekološke i zdravstvene rizike, podstiče rasipnu potrošnju i proizvodnju, pokreće ekološku oskudicu i nedostatke resursa i na kraju – rezultira nejednakošću. To je prilika za unapređenje održivosti i socijalne jednakosti kao funkcija stabilnog i prosperitetnog finansijskog sistema u konturama ograničene i krhke planete. To je put ka postizanju Agende 2030 za održivi razvoj, iskorenjivanja siromaštva uz zaštitu ekoloških pragova, koji podržavaju ljudsko zdravlje, blagostanje i razvoj.

Izvor: ekolist.org

Čitajte još

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *