Organske aerosoli – poput onih koji se oslobađaju tokom kuvanja obroka – mogu ostati u atmosferi nekoliko dana zbog nanostruktura koje formiraju masne kisjeline prilikom ispuštanja u vazduh.
Identifikovanjem procesa koji kontrolišu kako se ove aerosoli transformišu u atmosferi, naučnici će moći bolje da razumiju i predvide njihov uticaj na životnu sredinu i klimu.
U studiji objavljenoj u časopisu Atmosferska hemija i fizika (Atmospheric Chemistry and Physics), naučnici su bili u mogućnosti da analiziraju određena molekularna svojstva koja kontrolišu koliko se brzo emisije aerosoli mogu razgraditi u atmosferi.
Zatim, koristeći teorijski model u kombinaciji sa eksperimentalnim podacima, tim je bio u stanju da predvidi koliko vremena aerosoli koje su nastale tokom kuvanja mogu ostati prisutne u životnoj sredini.
Ove vrste aerosoli su dugo bile povezane sa lošim kvalitetom vazduha u urbanim sredinama, ali je njihov uticaj na klimatske promene koje je uzrokovao čovjek teško procijeniti. Razlog za to je raznovrsnost molekula koji se nalaze u aerosolima i njihove različite interakcije sa okolinom.
Vodeći autor studije, dr Kristijan Pfrang, sa škole za geografiju, nauke o Zemlji i životnu sredinu Univerziteta u Birmingemu, rekao je: „Aerosoli čije je poreklo nastanka u kuvanju čine do 10 odsto emisija PM čestica u Velikoj Britaniji. Pronalaženje tačnih načina da se predvidi njihovo ponašanje daće nam mnogo preciznije metode da ustanovimo njihov doprinos klimatskim promenama.”
Istraživanje je finansirao Savjet za istraživanje prirodne sredine, a podaci su dobijeni i analizirani korišćenjem računarskog alata visokih performansi pod nazivom BlueBEAR, razvijenog na Univerzitetu u Birmingemu. BlueBEAR koristi neke od najnovijih tehnologija za brzo procesuiranje velike količine podataka uz minimiziranje potrošnje energije korišćenjem direktnog hlađenja uređaja vodom.
Prir. M.L.
Izvor: www.sciencedaily.com
