Prva nedjelja Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama 2024 (COP29), koja se održava u Bakuu, zaokružena je, a događaj će trajati do 22. novembra. Kako smo ranije pisali, u prvim danima zabilježeno je više važnih momenata.
Neki od njih uključuju postizanje konsenzusa o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma. Pored toga, prvog dana postavljen je prioritet za postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG), a već trećeg dana kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose.
Takođe, objavljeno je da je Fond za odgovor na gubitke i štetu spreman da prima doprinose, a usvojena je i Bakuska deklaracija.
U okviru COP29 Klimatske platforme za poslovanje, investicije i filantropiju (BIPCP), okupilo se više od 1.000 lidera iz ovih oblasti kako bi zajednički razmotrili ključnu ulogu privatnog sektora u borbi protiv klimatskih promjena. Ovi lideri, čija ukupna imovina premašuje 10 biliona dolara, posvetili su se definisanju konkretnih koraka za ubrzanje ulaganja u održive projekte i tržišta usmjerena na klimatske akcije.
Azijska razvojna banka (ADB) pokrenula je regionalni program za promovisanje održivog korišćenja vode i bezbjednosti hrane u Centralnoj Aziji, Južnom Kavkazu i Pakistanu usred ozbiljnih uticaja topljenja glečera. Kako se navodi, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF), program uključuje procjenu rizika od topljenja glečera u Azerbejdžanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. U planu je mobilizacija do 3,5 milijardi dolara od različitih aktera, koji će se ulagati u održivo korišćenje vode, poljoprivredu i podršku ugroženim zajednicama u planinskim regionima.
Bankarski sektor Azerbejdžana, najavio je da će izdvojiti 1,2 milijarde dolara za razvoj zelenih i održivih projekata u ovoj zemlji do 2030. godine. Sredstvima će se pružiti podrška projektima koji doprinose prelasku Azerbejdžana na niskougljeničnu ekonomiju.
Prisećanja radi, Švedska je prošle nedelje obećala 19 miliona evra Fondu za gubitke i štetu, a sada je najavila doprinos od 730 miliona dolara Zelenom klimatskom fondu UN (GCF).
Na COP29, podrška je pružena i Bakinskoj inicijativi za dijalog o klimatskim finansijama, investicijama i trgovini (BICFIT), koja ima za cilj da u središte agende za borbu protiv klimatskih promjena postavi klimatske finansije, investicije i trgovinu.
Još jedan važan trenutak bilo je pokretanje Bakinske inicijative za klimatsku akciju za mir, pomoć i oporavak (BCCAP), čiji je cilj da rješava hitne veze klimatskih promjena, sukoba i humanitarnih potreba. Ovo je odgovor na sve veće priznanje da negativni efekti klimatskih promjena – kao što su nestašica vode, nesigurnost hrane, degradacija zemljišta, raseljavanje i poremećaji u egzistenciji – imaju uticaj u nastajanju sukoba i nestabilnosti, posebno u ranjivim regionima.
U okviru inicijative osnovan je Bakinski centar za klimatske i mirovne akcije. To je platforma za koordinaciju aktivnosti koje podržavaju najugroženije zajednice pogođene klimatskim i konfliktnim krizama.
Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i Klimatski klub pokrenuli su Globalnu platformu za povezivanje, čiji je cilj ubrzanje dekarbonizacije industrijskih sektora. Ova platforma je otvorena za sve zemlje u razvoju, a pruža im mogućnost da se povežu sa globalnim tehničkim i finansijskim resursima kako bi se smanjile emisije u industrijama sa visokim emisijama.
Izvor: energetski portal
