Glasne ovacije i oštre kritike čule su se u pregovaračkoj sali na samitu COP29, kada je u nedjelju 24. novembra postignut globalni dogovor o borbi protiv klimarskih promjena, vrijedan 300 milijardi američkih dolara.
Finansijski sporazum treba da pomogne manje razvijenim zemljama da se izbore sa klimatskim promjenama, a kritičari smatraju da razvijene zemlje treba da učine više.
Siromašne zemlje tražile su 1,3 triliona dolara za pomoć u borbi protiv klimarskih promjena, ali dogovor postignut u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, osigurao je značajno manju sumu.
-Nadao sam se ambicioznijem ishodu pregovora, kako u pogledu finansiranja, tako i u pogledu ublažavanja posljedica klimatskih promjena – rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), koje organizuju ovu globalnu klimatsku konferenciju.
Ed Miliband, britanski ministar energetike, ocijenio je da je „sporazum je signal da je tranzicija ka čistoj energiji nezaustavljiva, što je najveća ekonomska šansa 21. vijeka”.
Dok je odlazeći američki predsednik, Džo Bajden, ocijenio da „predstoji značajan rad, ali smo korak bliže cilju”, bivši potpredsednik amerike Al Gor smatra da dogovor „omogućava da se izbegne trenutni neuspeh, ali je daleko od uspešnog”.
Šta je dogovoreno na COP29?
Razvijene zemlje su se složile da povećaju iznos, koji plaćaju zemljama u razvoju, na 300 milijardi dolara godišnje do 2035, kako bi im pomogle u borbi protiv klimatskih promjena.
Cilj je da se na taj način pomogne klimatski ugroženim zemljama da smanje udio fosilnih goriva i povećaju korišćenje obnovljive energije.
Ovaj iznos biće uložen kroz grantove stranih vlada, kao kroz donacije privatnog sektora, koje će davati banke i kompanije.
Dogovor predstavlja priznanje da siromašnije zemlje snose nesrazmerno veliki teret klimatskih promjena, ali i da su istorijski najmanje doprinele klimatskoj krizi.
Takođe su ponovljeni delovi prošlogodišnjeg sporazuma, postignutog na COP28, kada su se zemlje postavile standarde za smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
Pojedine države smatraju da je predviđeni tempo smanjenja upotrebe fosilnih goriva previše spor, a među njima su Švajcarska, Maldivi, Kanada i Australija.
Zašto slabije razvijene zemlje nisu zadovoljne sporazumom?
Slabije razvijene zemlje, kojima su ulaganja namenjena, smatraju da previđeni novac nije dovoljan za klimatsku tranziciju.
Izglasavanje dogovora izazvalo je oštru reakciju predstavnika Indije, zemlje koja se i dalje klasifikuje ako zemlja u razvoju u skladu sa UN okvirom o klimatskim promjenama iz 1992. godine.
„Ovo je za nas neprihvatljivo”, rekla je Čadni Raina, indijska delegatkinja.
„To nije dovoljno za klimatsku akciju, koja je neophodna za opstanak naše zemlje”, dodala je.
Raina smatra da je proces donošenja odluka bio nepravedan i da stavovi pojedinih država nisu dovoljno uzeti u obzir, što je pozdravljeno ovacijama i aplauzom.
Nkiruka Maduekve, delegat Nigerije, opisao je dogovor kao „uvredljiv”.
„Ne pretjerujem kada kažem da naša ostrva tonu!”, rekao je Sedrik Šuster, predsednik Alijanse malih ostrvskih država, koji čini 39 država među kojima su Jamajka, Bahami, Haiti, Tuvalu i druge.
Kritike su stigle i od nevladinih organizacija, koje se bore protiv klimatskih promjena.
Ekšn ejd UK (ActionAid UK) opisuje sporazum kao „potpunu katastrofu i farsu“ i kaže da je dogovoreni iznos „kap u moru“ u poređenju sa „trilionima potrebnim da se pomogne zajednicama pogođenim klimatskim promjenama“
Iz organizacije za borbu protiv siromaštva Kriščn ejd (Christian Aid) kaže da su bogate zemlje „preotele” samit i „nisu uspele da dobronamerno pregovaraju”, što će „ugrožene koštati života”.
Grupa za zaštitu životne sredine Prijatelji Zemlje (Friends of Earth) pohvalila je delegaciju Velike Britanije za produktivnu ulogu u pregovorima, ali je rekla da razgovori „nisu uspjeli da reše pitanje finansiranja borbe protiv klimatskih promjena”, dodajući da su zemlje u razvoju „ekstremno pogođene”.
Šta je cilj borbe protiv klimatskih promjena?
Več decenijama, naučnici upozoravaju da globalno zagrijavanje, usljed klimatskih promjena, povećava rizik od suša, požara, podizanja nivoa mora, poplava, katastrofalnih oluja i smanjenja biodiverziteta.
Aktuelna globalna politika stavila je planetu u rizik da temperatura do kraja 21. veka skoči za tri stepena Celzijusa, pokazuje nedavni izveštaj UN-a.
To je duplo više od 1.5 stepen Celzijusa, što je cilj koje su zemlje postavile na globalnom samitu 2015. godine u Parizu, takozvanim Pariskim sporazumom za borbu protiv klimatskih promjena.
Iz UN ocenjuju da je postizanje cilja postavljenog u Parizu i dalje moguće, ali da će biti potrebno „značajno smanjenje emisija u narednih 10 godina”.
Izvor: BBC na srpskom
