Postavljanje solarnih panela i uzgoj usjeva na istom zemljištu moglo bi da bude rešenje za povećanje obnovljive električne energije u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, dostižući ekvivalent od 68% današnje potražnje za energijom u ovim zemljama.
Naime, studija energetskog tink-tenka Ember tvrdi da bi kombinovanje proizvodnje električne energije i usjeva, u praksi nazvano agro PV (agrofotovoltaik, agrosolar), na samo 9% poljoprivrednog zemljišta mogla da zadovolji potrebe za električnom energijom u poljoprivredi i preradi hrane u regionu.
Agrosolari štite usjeve
Nevladina organizacija sa sjedištem u Velikoj Britaniji sugeriše da bi 180 GW solarnih panela moglo da se instalira na površine sa usjevima širom centralnoevropskih zemalja, čime bi se utrostručio ciljani kapacitet do 2030. koji je naveden u nacrtima nacionalnih energetskih planova. To bi bilo sedam puta više od ukupnog instaliranog kapaciteta u zemljama u ovom trenutku.
Sa 19% obradivog zemljišta u EU, zemlje takozvane grupe Višegrad 4 proizvode nesrazmjerno veliku količinu osnovnih usjeva kao što su pšenica, ovas i raž – proizvodnja za koju Ember napominje da bi mogla biti ugrožena promjenljivim cijenama đubriva, periodičnim sušama i ekstremnim vremenskim prilikama.
Povećanje prinosa
Analiza sugeriše da bi, pored obezbjeđivanja dodatnog prihoda za poljoprivrednike, postavljanje solarnih panela moglo da poboljša zadržavanje vode u sušnim godinama i da zaštiti usjeve od ekstremnih vremenskih uslova – u nekim slučajevima zapravo povećavajući prinose.
-Za bobice ili voće koje vole senku, agrosolari iznad njih mogu da dovedu do povećanja usjeva do 16%, sa proizvodnjom 63% električne energije tradicionalnog solarnog niza – zaključuje se u izvkeštaju.
-S obzirom da je Evropa sve više ugrožena u nestabilnim vremenima, bezbejdnost hrane i energetska bezbjednost su apsolutno od vitalnog značaja. Instaliranje solarnih panela sa poljoprivredom može pomoći poljoprivrednicima da doprinesu i jednom i drugom, a da pritom poslovanje bude stabilno i profitabilno – rekao je dr Pavel Čižak, analitičar podataka i jedan od autora izvještaja.
Zakonodavni okvir
Čižak je naglasio da bi zakonodavstvo i okviri podrške bili od suštinskog značaja za otključavanje potencijala agrosolara, koji se suočavaju sa istim poteškoćama u pristupu električnoj mreži kao i konvencionalni solarni nizovi. Od ove četiri zemlje samo je Češka ciljano radila na propisima za ovu oblasti.
U Francuskoj, Njemačkoj, Italiji i Holandiji, propisi dozvoljavaju zajedničko korišćenje zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju električne energije, bez gubitka poljoprivrednih subvencija, što je činjenica koja je već omogućila više od 200 agrosolarnih projekata raspoređenih širom Evrope.
U studiji slučaja koja razmatra agrosolare i pšenicu u Poljskoj zaključuje se da prihodi po hektaru mogu biti dvanaest puta veći od prihoda samo od usjeva pšenice. Riječ je o potencijalnom godišnjem profitu od 1268 eura po hektaru od kombinovane prodaje električne energije i pšenice. To je oštar kontrast u odnosu na tradicionalnu proizvodnju pšenice za koju se procjenjuje da će generisati neto gubitke u 2024.godini.
Nepovjerljivost poljoprivrednika
Međutim, moguće je da će biti potrebno ubeđivanje poljoprivrednika u ove činjenice. Marion Picot, generalna sekretrka Evropskog saveta mladih poljoprivrednika (CEJA), sa sedištem u Briselu, izjavila je da se primarna zabrinutost poljoprivrednika u vezi sa korišćenjem solarne energije odnosi na opasnost da bi plodna zemlja mogla da bude prepuštena solarnim panelima, bez mogućnosti uzgoja usjeva.
-Solarni PV mogu da obezbede dodatne tokove prihoda, sve dok ne ugrožavaju ekonomsku, društvenu i ekološku vrednost poljoprivrednog zemljišta, i sa prioritetom koji je potrebno dati instalaciji na krovovima zgrada ili efikasnoj kombinaciji sa biljnom i stočarskom proizvodnjo – rekla je Picot.
Izvor: euronews, energija balkana
